Mitsko biće u Srba.
Nekada davno, toliko davno da je i za naše askurđele bilo davno, gost se smatrao svetinjom. Pred njega se iznosilo vino iz najbolje berbe, najstarija rakija i najukusnija hrana. Neretko su domaćini ustupali i svoje žene i ćerke namernicima ne bi li im bilo što ugodnije.
Međutim, od pamtiveka do danas putnik namernik je mogao da bude maska za ženinog švalera, lopova kog zatekneš kako ti kopa po ušteđevini ili bere trešnje, ćerkinog, khm, prijatelja.
Domaćin: Pomaže Bog, putniče namerniče!
Putnik namernik: Bog s tobom, dobri domaćine!
D: Kakvo li te dobro ili zlo navelo da u zoru ranu pohodiš moje dvore?
PN: A, ja u prolazu pa mi se prikenjalo.
Osoba koja ima čvrstu nameru da se provoza srpskom železnicom. Želja je toliko jaka, da izgubljen dan u životu smatra avanturom.
Osoba iz provincije na privremenom radu ili studijama u velikom gradu. U tu ekipu upade i Šaban Šaulić (navukli ga mangupi).
"S namerom dođoh u veliki grad..."
