Oficir i džentlmen.

To je onaj što suši meso na tavanu, a nikako mu ne izgori krov od kuće, seljak je u srcu i duši, a ceo život je patio da bude oficir (kompleks dece sa sela).Iz gore pomenutog se vidi da taj čovek ima velike komplekse, svoje selo poredi sa Parizom i kaže da je lepše od njega,peva o ljubavi na seoski način,a mnogi kažu da spada u najvece švalere na srpskoj estradi jer i sam kaže "Kol'ko ima na livadi sena,Još sam više poljubio žena.Tri put sedam, dvadeset i jedan,i jos osam eto toliko sam.Bilo ih je i malo i mnogo nisam tačno izbrojati mog'o" To je prvi čovek koji je u Srbiji napravio pesmu za Kučkinog sina i definisao taj pojam i to još mnogo pre vukajlije, meni intimno najbolji hit Rada Jorovića:

Kučkin sin

Ko rastuži crne oci
ubio ga dan, ubio ga dan
ko rasplaka moju dragu
pokida joj san, pokida joj san

Ko je taj kučkin sin
nasoj sreci dušmanin
i da mi je rod rodjeni
platiće on meni, platiće on meni

Ko to ne zna da je ona
ljubav srca mog, ljubav srca mog
ko rasplaka moju dragu
kaznice ga Bog, kaznice ga Bog

Ko rastuzi srce njeno
nanese joj zlo, nanese joj zlo
ko rasplaka moju dragu
saznacu ja to, saznacu ja to