Ranjeni orao

Palamar slavan sa svojih uspeha kod ženskinja, trenutno rashodovan posle sudara sa pretesnom a suvom picom.

- Je li, Miki, jesam ja ono sinoć na keju kod Juge video tebe kako stiskaš Seku uz onaj betonski zid? Nešto mi se mutilo po izlasku sa splava...
- Taj hotel je bombardovan, ne radi...
- Ko te bre pita za hotel, sti prso?
- Jeste, bila Seka, kako si samo snimio...
- I, šta je bilo, izgledao si mi kao burlak uz Volgu, samo što nisi vuk'o nego gurao?
- Pusti, brate, jako mučna storija, ne znam dal su tvoje ušu spremne na to...
- Pričaj, bre, ne beri brigu za moje uši!
- Pa eto, krenem ja da joj samo krnem žvalu, onako, pripremnu žvalu pred privođenje kući, kad se Seka uspali, propalaca mi jezikom unutra, znaš, i ja ti tu posegnem za njenom mindžom, tange skliznu u stranu, ona me mazne za mačora, i ja, šta ću, smuljnem pantalone i krenem da joj ga gurnem, slatko mi bilo, leto, lišće šuška...
- Aha, to je afrodizijak...
- I tako guram ja, al nekako... kako da ti objasnim... nema rupe! Nema, čoveče!
- Kk... kako bre nema rupe?!? Šta 'oćeš da kažeš? Da ima NEŠTO DRUGO?
- Ne, nema ništa DRUGO, ali ni rupe nema. Ne mogu da ga gurnem, ne ulazi, kapiraš?!? Promenim ja smer nadiranja, Seka kleca kolenima, pomaže, al ništa, bre! Ni makac!
- Auh, jebote, i šta si uradio?
- Navuko pantalone i reko: Ajmo kod mene! Ova samo zatrese glavom i krene... I dolazimo ti mi ćeri, bacim je ja na krevet s vrata, standrljam joj garderobu za sekund i po, ona mene pokida isto tako, raširim joj noge, vidim u mraku nešto što liči na pičku, naciljam, pljunem na prste i okvasim teren, i krenem da ga gurnem... Seka krklja ko prase kad ga kolju.... al tukidid ne ulazi!
- Ijao! Pa kako bre?!?
- Pa pica tesna i suva ko Mohave pustinja!!! Raširim joj ja prstima usne - one dole, ako me razumeš - i stisnem zube... i uteram ga, polako, k'o u rernu. I stanem da guslam, al zvuk odozdo neko cviljenje, ko da zabijam zarđao ekser u mokar orah! Škrgućem zubima, kolutam očima, Seka udara rukama po krevetu... meni kurac gori ko da ga guram u čmar jazavcu sa konstipacijom... molim se bogu da preživim... i uspem da svršim, nekako... Srušim se pored nje, i dahćem, ne smem da se pipnem za palamar, bojim se da ću da napipam samo izgorelu kožuricu. Ona ćuti, bojim se ako kaže kako nije svršila da ću morati da je ubijem. Ali nije rekla, i tako je otpratim do vrata i odem pod tuš, ladan. Palamar, šta da ti kažem, izgleda jadno...
- Ranjeni orao, znači! Ajde vodim te na pivo. OVO muškarci stvarno znaju zašto...
- Aha! Meni dva, jedno ispod stola da umočim i tuki da se ladi...