Srednjevekovni srpski ngsle kojim se opisivao miomiris nečijih čaponjaka. Do kišeljenja opanaka je dolazilo usled hemijske reakcije između potparenih nogu, prekrivenih vunenim čarapama i milion puta nakvašenih opanaka. Aroma ukišeljenih opanaka je našla svoju primenu u iznuđivanju informacija od ratnih zarobljenika, kao poslednji vid torture, nakon što ne uspe metoda čerečenja konjima za repove i nabijanje na neomašćen kolac.
- Milunika, bi li pošla sa mnom na igranku večeras?
- Vidoje, ti si jako fin momak, lepo si i vaspitan, čak ti i oni hektari zemlje idu u prilog, al brate, noge ti desmr ko veprovo dupe. Aman, čoveče, raskiseliše li ti se ti opanci više? Tebe ko da je majka sumporom u prahu dojila, idi napravi druge dok gangrenu nisi dobio od te truleži.
Brzalica i vežba za dikciju koja još uvek nije uvedena u udžbenike ali se zato usmenim predanjem prenosi sa kolena na koleno. Spada u kategoriju narodnih umotvorina, pravo je narodno blago. I to ne samo zbog toga što veoma efikasno obavlja službu brzalice, već što i njeno značenje ima dublju konotaciju. Dođe kao neka stilska figura.
Za vreme izgovaranja ove brzalice pred očima se stvara par dobro ukišeljenih opanaka. Njihov miomiris prosto da može da zagolica nozdrve. Raskišeljavanje je dug i mukotrpan proces, i ako su se nekome raskiselili opanci znači da je sa plećki skinuo ogroman teret.
