Човек кога сам мрзео због лектире ''Злочин и казна'' где је главни лик, али након силних година вожње бусем - почео сам све боље да га разумем и поштујем.

У сленгу, онај што би јеб'о бабе. Батица који би из капута уместо секирчета извадио науљеног пластичног стојка.

Фигуративно, али ипак са малом могућношћу преусмерења свог животињског либида на поховане старице одевене у источноазијску црнину док одлазе по лебац.
Злочин овог подмуклог омладинца је сопствена нејебица и зарђалост мизерног споловила које љубоморно чува у својим Рољандино бувљак боксерицама.
Прошао је фазе анималне мастурбације двоцифреног броја на дневном плану, одглед'о све порњаве са Ћићолином, чак и сазнао име оног коња што се огреб'о за блајв, покушао на све начине да се увуче међ' препоне, па и оним тродимензионалним, хуманоидним створовима, што између осталог поседују пар сиса и тачку уласка, те се стога могу окарактерисати као - женке.

И ништа. Сув к'о џебана, халуцинира о партији шаха са голом Силвијом Сејнт, јер му се ни у сну не да, да угаси свој опушак. Сврши кад га матира у пет потеза, пробуди се и инстант дохвата влажне марамице.
Латентни, параноични, сексуални предатор који би ти од два сунђера и једне гумене рукавице справио трсиони објект.