Čovek koga sam mrzeo zbog lektire ''Zločin i kazna'' gde je glavni lik, ali nakon silnih godina vožnje busem - počeo sam sve bolje da ga razumem i poštujem.
U slengu, onaj što bi jeb'o babe. Batica koji bi iz kaputa umesto sekirčeta izvadio nauljenog plastičnog stojka.
Figurativno, ali ipak sa malom mogućnošću preusmerenja svog životinjskog libida na pohovane starice odevene u istočnoazijsku crninu dok odlaze po lebac.
Zločin ovog podmuklog omladinca je sopstvena nejebica i zarđalost mizernog spolovila koje ljubomorno čuva u svojim Roljandino buvljak boksericama.
Prošao je faze animalne masturbacije dvocifrenog broja na dnevnom planu, odgled'o sve pornjave sa Ćićolinom, čak i saznao ime onog konja što se ogreb'o za blajv, pokušao na sve načine da se uvuče međ' prepone, pa i onim trodimenzionalnim, humanoidnim stvorovima, što između ostalog poseduju par sisa i tačku ulaska, te se stoga mogu okarakterisati kao - ženke.
I ništa. Suv k'o džebana, halucinira o partiji šaha sa golom Silvijom Sejnt, jer mu se ni u snu ne da, da ugasi svoj opušak. Svrši kad ga matira u pet poteza, probudi se i instant dohvata vlažne maramice.
Latentni, paranoični, seksualni predator koji bi ti od dva sunđera i jedne gumene rukavice spravio trsioni objekt.
-Bate, mora da jebem nešto pod hitno, uhvatio sam sebe kako mazim procep između gelendera, i imam neke čudne sn...ijoooj gledaj sisu!
-Gde? U, jebote koji si Raskoljnikov, to nam je učiteljica iz osnovne.
-Kako tad, čoveče, nisam provalio da je ovakva pička...
-...
