raspoređevanje učenika po učionici

U osnovnoj školi sam bio zaljubljen u devojčicu Sanju. Prilikom raspoređivanja učenika desilo mi se da me nastavnik rasporedi da sedim sa "Gonzalesom (tako smo ga zvali)" i teško mi je palo što ne sedim sa Sanjom.
Gonzales ni najmanje nije bio junak iako je imao tako junački nadimak.
Kad bi bio sistematski pregled slušao sam od medicinskog osoblja kako mu posle pregleda vašaka kažu: "pun si". Bio je pažljiv u pogledu vraćanja u nozdrvu sline koja mu se redovno spuštala i do 5 cm iz nosa tako što je natiskao drugu nozdrvu i polako vraćao sluz unazad. Zapamtio sam da mi je govorio na časovima pismenog iz matematike :".ss...prvi,...prvi,prvi..." a kasnije se to odnosilo i na drugi i treći zadatak. Kao dobar drug pomagao sam mu da uradi zadatke pritom plašeći se da me ne vidi nastavnik mada mi je uvek bilo čudno kako to da nastavnik baš u tom trenutku veoma zainteresovano čita novine.
.............
prilikom susreta nastavnika i Gonzalesove majke
Gonzalesova majka:"nastavniče kako je ono moje dete jel se popravilo?"
nastavnik:"aaa konačno je počeo da uči, vidi se, vidi se da je počeo da radi, na zadnjem pismenom je dobio čak trojku"
Gonzalesova majka:"(zadovoljna)"
nastavnik:"(zadovoljan jer neće morati na kraju godine da mu nasilno popravlja keca)"

(a ja u strahu od vašaka, nezadovoljan jer sam dobio 5- i tužan što nisam sedeo sa Sanjom)