Osvetliti mutne reči koje igraju u našem umu, poput jutarnjeg sunca koje iznenada planinu mraka preskoči. U sledećem trenu stvari oko nas i mučilačke misli postanu jasne i lako vidljive. Upaliti svetlo.
- Šta ti je odjednom? Prepade me kad se poče smejati!
- Joj, hahhaha, ma sad sam, hahhahaha, skonto onaj, hahhaah vic!
- Razdanilo ti, a? Koji vic?
----------------------------------------------------------------------------
- Šta si se zgrčio ko čvarak? Šta ima novo na Fejsu?
- A ne znam. Mislim da me je ostavila.
- Kako bre misliš? Ili jeste ili nije?
- Pa učinila je to nežno.
- Šta bre nežno, nema tu nežno. To ti je kao da vadiš kvaran zub, boli, stisneš dupe, sekund bola, sekund straha i sve ko rukom odnešeno. Ja to radim SMS-om. Mala, ne računaj više na mene. Moje srce želi jebat drugu! I kad razmisliš, shvatićeš da i ti mnogo više voliš da ti to ovako kažem, nego da te ko juče ostavim da me čekaš na kiši, dok svom srcu ispunjavam želju kod najbolje ti drugarice... hihihii... Obično na kraju spičim onog pederskog smajlija. I šta tu ima nejasno?
- Pa ne znam, evo vidi šta mi piše...
- Sad ću ja to da ti razdanim! hmmm.... ah... a da! E vidiš prijatelju, nju je na moru opalilo osim sunca i nešto drugo.
- Kako možeš to da kažeš?!?
- Viš ovog ormana ovde, e kad malo prelistaš njegov fejs, videćeš i slike tvoje devojčice i gde je sve kremica za sunčanje imala efekta, a gde nije.
- Sve mi je jasno.
