Kada vas neka devojka koju slabo znate pita zašto stalno ćutite,ovo je pravi odgovor za završetak svake dalje diskusije.
(Radi provereno i u preskakanju redova u poštama,supermarketima ako je kažete osobi koja je ušla s vama...)
Duboko, filozofsko razmišljanje o nečemu, bilo da je to devojka na koju bacate oči, kupovina televizora koji premašuje 3 četvrtine vaše plate, odlazak na more sa Trabantom ( najčešće se kvario između Kolašina i Budve) koji je preživeo već 4 generalne pa nova predstavlja čist luksuz, opravdanje pred roditeljima za 4 keca za koji nisu imali pojma da imate.
Ima tu i težih stvari za razmišljanje i kako saopštiti vašima neželjenu trudnoću u sedamnaestoj, zatim odricanje sina koji se izjasnio kao gej još od 2. razreda osnovne i ubistvo ženinog švalera bez dokaza.
( Momak i devojka)
1: Znaš, o tebi sam razmišljao više nego Hitler o Jevrejima.
2: Jao, hihihihi, kako si pametan i nežan, baš si zlatan mili!
( pa padne žvalavljenje)
( dva ortaka)
1: Matori, šta ćeš sa ona tri keca. Danas je roditeljski brate. . .
2: Ma ne znam, razmišljam o tome ko' Mrka o infrastrukturi, jebo' me konj. . .
( komšijski dijalog)
1: Komšo moj, da li ja to vidim suze ili ti je nešto upalo u oko?
2: Suze komšo. Ubio sam rođenu taštu, nije htela da podgreje sarme od juče.
1: Pa što plačeš, valjda treba da slavimo!
2: Ma žena me prijavila, najebo sam, ne gine mi slika u Crnoj hronici. Jao grize me savest. Mislim o tome ko' Hitler o Jevrejima.
1: Ajd kod mene u podrum, imam i neke pršute što sušim, nikad neće te pronađu i mogli bi pivce. . .
Situacija kad vam mozak stane. I koliko god pokušavali silom da se napregnete da se setite ili smislite, ne ide. Pre ćete se usrati nego setiti.
-Kako se beše zove onaj što je glumio u Ben Huru?
-A znam.
-Pa kako?
-Ma znam... Onaj. Znaš, onaj. Ne mogu da se setim.
-Razmisli.
.
.
.
.
.
-Neće. Razmišljam, al ništa se ne događa.
Opravdanje za bilo kakvu situaciju gde niste u toku. U nekim slučajevima pali čak i u alkoholisanom ili navarenom stanju.
Tri lika se voze u metrou iznad zemlje, dvojica razgovaraju o porazu Srbije predhodnog dana, a jedan je opasno navaren i tripuje se:
(misli u sebi)
"Hmm, jel se meni to čini ili idemo brzo, zgrade baš brzo prolaze, eee, iste takve zgrade je zidao i moj deda dok je bio živ, al ga osudiše što ubi komšiju Radenka, a i ko ga jebe, ionako nam je gazio traktorom po njivi dok smo živeli dole, eh, kako nam je samo bilo dobro u Srbiji, ćale šalje pare, a mi uživamo, dok se ćale muči. A i nek se muči, kad je dedu mlatio trupcem u glavu, tada mu je bilo lepo, a dok je seko stričevu šumu još lepše, stipsa jedna, nikad nije hteo da nas vodi u restoran na moru, uvek smo morali da jedemo u stanu, pička mu materina. Ajoooj, more, kako je to bilo super. Što li usporava metro, da se nije pokvario, da nećemo sad možda da ostanemo ovde na šinama, pa da naiđe drugi metro i da nas udari, ajooooj, bože, molim te nateraj ga da se popravi, ajoooj... Dobro je, to je samo stanica, ponovo polazimo. More...
(u tom trenutku, ortak mu se obraća)
Ortak 1: Brate, jesi video kako su igrali kao pičke, onog Pantelića ne bih u Albansku treću ligu pustio da igra!?!
Navareni: Majke mi brate, kunem ti se, trupcem ga je u glavu lupao.
Ortak 2: O čemu ti to matori?
Navareni: Ma pustite me bre budale, razmišljam nešto.
