Razocarenja odrastanja

Dokaz da znanje ne donosi obavezno i srecu. Nekada je car bila u tome sto ste, gledajuci film, bili u stanju da poverujete da je ono sto se desava na ekranu stvarno, da se uzivite u radnju knjige do te mere da placete kad vam pogine omiljeni lik, bio to covek, konj ili pas; ponoc je bila mitsko doba noci koje ste budni cekali samo za Novu Godinu, eventualno Badnje Vece ili Veliki Petak, jer od 00:00 moze da se jede sta se hoce; mesta poput ’Stare krecane’, koja mi sada budi secanja jedino na rusevine Staljingrada, nekada su bila mesta okupljanja starije dece koja su tu radila nama nezamislive stvari; najopasnija stvar koju smo mogli da zamislimo je da pokusamo da uskocimo u prikolicu traktora u pokretu; mesta u samoj blizoj okolini delovala su neizmerno daleko, da ne pricam o drugim gradovima do kojih se islo samo u izuzetnim slucajevima, da se kupi nova jakna ili patike, a pola sata voznje dotamo je izgledalo kao da u najmanju ruku traje citav dan.