Supermenska sposobnost koju muškarci priželjkuju a žene je se užasavaju. Kako smo nedavno saznali da supermen ne postoji i da su nas ameri samo lagali o njegovim nad-moćima, razvijane su mnogobrojne tehnike za razumevanje ženskog mozga po sistemu ko je kako mogao i umeo. Repertoar tehnika se kreće od upotrebe toljage i lobotomisjkog pribora pa do hardversko-softverskih tehnika, komplikovanih matematičkih formula i cveće-sveće-vino metoda. Motivi za ovoliki eonski trud svekolikog muškog sveta su poprilično jednostavni i svode se na laki, ali ne i brzi, sex. Neko će ove motive definisati kao primitivne, animalne, normalne, ljudske, jebačke, srpske, muške, Darvinističke, ali bez obzira na kategorizaciju motiva razumeti ženski mozak je i dalje nemoguće ili skoro nemoguće.

Zbog čega? Ima li leka? Gde je tajna? Postoji li šansa da muški mozak pronadje svoj sveti gral?

Pa izgleda da NE, i to baš zbog toga sto ženski mozak ni sam sebe ne razume.

Kada u jednom trenutku svog razvoja ženski mozak shvati namere muškog mozga automatski uključuje genetski determinisanu funkciju nasumičnog prepunjivanja sopstvenog moždanog prostora svakojakim delovima nespojivih i diskutabilnopostojećih slagalica. Već posle par sati ženski mozak je pun treša kao kanta za djubre pred subotnje pražnjenje.

Ne pokušavajte da sastavite deliće do kojih uspete da dodjete u neku logičnu i smislenu celinu sa zaključkom. Verovatnoća da uspete je jednaka verovatnoći da će tornado na smetlištu iza sebe ostaviti potpuno sklopljeni džambo džet koji još i radi.

Sveti gral muškog mozga, a sve zarad lakog seksa.