Iznenadno i ničim izazvano napuštanje porodičnog doma.
- Dobar dan. Ja sam Zokijev dalji rođak, Radojica iz Smederevske Palanke. Vi ste mu sigurno supruga?
- Jesam.
- Nas dvojica smo kao mali bili jako bliski a nismo se videli skoro 30 godina. Ja sam godinama bio napolju, radio na građevini i tako ... sad sam u prolazu pa rek'o da se vidimo i ispričamo, red je ... jel' tu Zoki?
- Zoki je otišao po cigare.
- Za koliko će da dođe?
- Otišao je još 1993., onih dana kada je bankrotirala Dafiment banka. Ne mogu da procenim tačno vreme njegovog povratka ali uđite vi slobodno, da upoznate decu.
- Biljana je u čudu od srede. Ona i deca su se vratili iz Bosne a kuća prazna, muža nigde nema i niko ne zna gde je. Nedostupan je na oba telefona. Moraće popodne do policije da prijavi nestanak.
- Nije se njemu ništa desilo. Otišao je po cigare, verovatno u Novi Sad kod one njegove drugarice. Ako joj je baš hitno zna gde da ga potraži.
- Da, vidiš, drugaricu sam mu zaboravila. A pričalo se da se švaleraju nego Bilja nije htela da poveruje. Preneću joj ove nove momente pa neka ga presretne tamo.
- Nemoj, pošto je u međuvremenu saznao šta je radila svaki put kad šatro ode kod mame u Bosnu. Bolje da se završi njegovim odlaskom po cigare nego njenim na urgentni.
