Pitanje koje postavljamo sami sebi, uglavnom kada imamo čas istorije, kod neverovatno ostarelog profesora, koji svaki čas ispituje i poštuje pravilo da Bog zna za peticu, on za četvorku, a učenici od trojke pa naniže.
Bez obzira koliko dobro znaš gradivo on će ti dati najviše trojku! Metaforički rečeno jebe te u zdrav mozak!
To su čarape koje skidaš samo kad se kupaš(ako baš moraš da se okupaš), inače ih nosiš i dok spavaš.
Posle nekog vremena one počinju da se raspadaju od štroke, znoja i ostale prljavštine koju skupljaš gde god odeš.
Ova aroma loše utiče na disajne organe, kao i na moždane ćelije. Takođe može dovesti do trenutnog oslepljenja osoba u vašem okruženju.
Te čarape možeš snažno da zalepiš za plafon. Ali pazi, ako stoje duže od dva dana na plafonu, postoji mogućnost da tamo ostanu zauvek.
Upozorenje: Čarape sa aromom bola i patnje čuvati van domašaja dece i van domašaja ljudi koji imaju srčane probleme.
U svlačionici za vreme časa fizičkog:
Stefan: "Jao bre Đole, zar si opet u onim čarapama sa aromom bola i patnje?!"
Đole: "Čoveče, pa šta ću?! Nisam imao vremena da obujem neke druge jutors...Za malo da zakasnim u školu!"
Stefan: "Ajde brate sačekaj da mi ostali izađemo iz svlačionice pa možeš da se izuješ..."
Đole: "Ne, ne, ne...Nažuljale su me patike moram odmah da ih izujem..."
(Izuvanje u toku, panika u svlačionici…Kud će ovako neobučeni?! Ipak ostaju unutra...)
Posle nekog vremena ulazi profesor u svlačionicu da vidi šta se dešava sa đacima i što su se toliko zadržali...
Profesor: "Šta vam se desilo?!"
Nikola: "Uff, profesore za trenutak samo obnevideli od Đoletovih čarapa sa aromom bola i patnje."
Profesor: "Sad je sve uredu, možete da idete na odmor, pozvaću čistačiću da oriba celu svlačionicu."