Kada krenes na put za Itaku,
pozeli da put tvoj bude dug.
Pustolovina pun, saznanja pun.
Lestrigonaca, Kiklopa, ni Posejdona
besnog, ne boj se!
Na putu svom nikada njih sresti neces,
ako ti misao ostane uzvisena,
ako osecanja nikada ne napuste
telo tvoje i duh tvoj.
Ni Lestrigonce, ni Kiklope, ni Posejdona
divljeg sresti neces.
Ako ih u dusi svojoj ne nosis,
ako ih dusa tvoja pred tebe ne stavi.
Pozeli da put tvoj bude dug,
svitanja letnjih da bude pun,
kada ces radosno ulaziti u luke
vidjene prvi put.
Pred fenickim zastani tezgama,
snabdej se finim stvarcicama;
sedefom, koralom, ambrom,
slonovacom i razbludnim mirisima,
razbludnim mirisima sto vise mozes....
Obidji mnoge gradove misirske
i nauci od mudraca njinih sto vise mozes.
A na umu uvek da ti Itaka bude.
Tamo da stignes tvoja je sudbina.
Al niposto ne zuri na putu tom.
Bolje nek mnogo godina traje
i da na ostrvo kao starac stignes vec.
Sa blagom koje si na putu stekao
ne ocekujuci ista da ti Itaka da.
Lepo putovanje Itaka ti je dala.
Bez nje nikada na put krenuo ne bi.
Ona nista vise nema da ti da.
Siromasnom ako je nadjes, znaj prevarila te nije.
Mudar si postao, iskustvo stekao,
i znaces vec sta te Itake znace.

Kavafi