Bolest kratkog daha.
Rečnik / autori
PD
-PDF-
na Vukajliji od jun 2012.viđen 28. nov 2014.
4 definicije0 odabranih60 poena
Iliti, život i priključenija mladog iskompleksiranog debelog gmaza.
Prvi kontakt sa nelegalnim supstancama sam imao još devedesdevete, tada šestogodišnjak, kad je stric Fejka pobegao na noć sa Kosova, kao vojnik, da prenese džakove, kako su nama klincima tada rekli, pšenice za koze koje je moj ćale pazario par meseci ranije. Oće kurac. Srušiše ovi iz nato-a most u Bivolju, tetka uvati klince i dođe kod nas na selo. Gelenderi od mosta koknuli osmoro ljudi, pa se jadna uplašila. Njen klinac, Filip, moj idol iz mladosti, posle 2 dana nanjušio pšenicu. U stvari, kurac pšenicu, čista šiptarka, 2 džaka, doneo Fejka. 3 dana nismo on i ja izlazili iz štale, boga pitaj kolko se tu popušilo. E znaš onaj osećaj posle duvke kad si gladan ko fudbaler Zvezde? E, baš tako sam ja počeo da se gojim.
Ništa, zataškala se ta priča nekako.
Onda sam u sedmom osnovne otkrio čari interneta preko telefona. Nabasao na neki čet i tamo blejao nonstop. Imale su posebne sobe i jedino što sam radio je vrbovao ribe (imao jebački nik "Snoop Dogg 1984") navlačio ih u privatne sobe i tamo razvaljivao Slavišu od drkanja. Drko sam po 15 puta na dan. Tad je bilo lakše, nema lepljive, smrdljive, slane sperme, ne moraš da pereš ruke, samo udri dok ne napraviš otvorenu ranu na kožici. Posle ne možeš ni da ga držiš dok pišaš kolko boli, ali to su slatke muke.
Elem, da ne skrećem sa teme, na tom četu upoznam Dajanu iz Bača. Jebeš ti meni majku ako sam ja tad znao šta je i gde je Bač. Kontao sam da je negde u Austrougarskoj, makar zbog njenog akcenta. Da, pričali smo. Trajalo je to mesecima. Prvo smo počeli da šaljemo sms-ove, pa mms-ove, ona meni poslala njenu sliku, ja njoj poslao sliku Miloša Kaličanina, rekla da sam sladak, poslala sliku dojke, nazvao sam je jedno veče, fiksnim, nazvao drugo veče, napravio ogroman račun, ćale mi jebo majku milosnu. Izbaronisao sam je da se zovem Filip, da sam iz Kruševca i da imam bend. Likuša se primila. Imali smo sajber seks svako jebeno veče, telefonom, u to vreme sam i dobio jebenu spermu, pa sam redovno lepio po telefonskom imeniku.
Elem, pozove mene Dajana jedan vikend kod nje. Ja naravno, rekao da imam auto, iskukao od Mimice pare, uzeo kartu i otišao u jebenu Vojvodinu. Tamo na stanici, ona mene čeka. Ja skontam da je ona, nije me lagala, jeste kao na slici, anđeo, divna dojka, krivi zubi. Razmišljam se dal da priđem, il da pobegnem sa stanice, međutim, jebo majku, prvi put u jebenom Novom Sadu, gde da idem koji kurac. Priđem ja i priznam šta i kako. Samo što likuša nije zaplakala od muke kad me je videla. Međutim, ajd, kad sam se već cimao, da kuntam kod nje 2 dana, da ne ispadne da sam svojima samo sjebao kintu.
Ošli mi za jebeni Bač (nedo bog nikome, ja žalim ljude koji žive onde, kakvo govno od mesta, bruka), nigde planine, nigde brda, nigde jebenog brega, PA GDE SE SANKATE PIČKA VAM MATERINA MAĐARSKA BRE??? Nema veze, to veče došli neki njeni ortaci, svi po 5, 6 godina stariji od mene, studenti jebeni, ja mali, debeo, sedim u ćošku, odvaljen posle drugog piva. Priđe ona meni, kaže, jel si radio nekad esid? Naravno da jesam kurvo, zar ti izgledam kao neko ko nije radio esid. E baš sam tako izgledao.
I dan danas računam kao prvi poljubac kad je kartončić prešo sa njenog jezika na moj. I dan danas pamtim kolko mi je jebeno nabreknuo ovaj dole i kako je srce počelo da lupa nenormalno i da mi raste pritisak. Jajašca su mi ovlažila kao da sam ih u Rasinu umočio. Najbolje od svega je što se nisam onesvestio. Esid je bio do jaja. Ostalo je istorija. Otišli smo u njenu sobu, prvi put sam video sisu uživo. Prvi put sam sisao bradavicu, a da nije bila od moje keve. Sve je bilo prvi put. I do jaja je bilo. Osećao sam se kao deki_aod u onoj njegovoj baronskoj priči kad je navodno kresnuo 2 likuše u Novom Sadu.
Nemam više kontakt sa Dajanom. Otišao za jebenu Evropu, a ni dan danas je nisam zaboravio. Ako ima nekoga iz Bača na sajtu ( mukica ), i ako zna Dajanu, plava, ćale joj drži kafić pored kuće, ima dobru sisu i krive zube, neka mi javi, dukate dajem.
Definicija napisana takmičenje Pačija Škola.
Od svih godišnjih doba najviše volim leto zato što je tada letnji raspust.
Ove godine letnji raspust je najduže trajao. Da, tek sam završio prvi razred, ali sam tako čuo od starije dece. Ovaj raspust je trajao duže zbog nekog čike koga stalno prikazuju na televiziji umesto crtaća. Mislim da se zove Miloš ili Sloba. Uglavnom, njegova žena uvek nosi neki cvet u kosi. Kao nekakva ciganka, uvek moja baba dobaci. Taj čika se posvađao sa nekim drugim čikom i onda je drugi čika naredio da nas gađaju bombama iz aviona. A mene baš briga, u mom malom gradu nije pala nijedna bomba, tako da nisam imao razloga za brigu i raspust sam proveo u igri i šali. Osim jedne bombe koja je pala u šumu mog komšije, ali nije eksplodirala. Nakon toga on je od nje napravio korito za svinje. Kaže da se ne baci.
Tokom leta, mi, deca iz kraja smo se skupljali na školskom igralištu kako bismo se jurili, pravili smicalice devojčicama i igrali rata. Kad mogu odrasli, zašto ne bismo mogli i mi? Najviše sam voleo da posmatram devojčice dok piške u mraku. To je jednom primetila debela Radmila i prijavila mojoj majci koja me je izvoštila prutom. Tata me je samo potapšao po ramenu sa odobravanjem. Sutradan sam Radmili pripretio da ću joj ubiti mačku ako još jednom nešto kaže. Otada više nije dolazila na naša mala okupljanja na igralištu.
Zauvek će mi ostati u sećanju i jedan strašan događaj od kog mi se sledila krv u žilama. Pošto je svako veče nestajala struja, obično sam išao ranije na spavanje ako ne bih otišao na igralište. Jedno veče nisam mogao da zaspim i gledao sam u nebo nadajući se da će naši pogoditi neki zlikovački avion. Odjednom, bela svetlost je zapalila nebeski svod. -U-s-r-a- uplašio sam se kao nikad do tada. Mislio sam da smrt dolazi po mene i da je ta bela svetlost svetlost iz Raja kao u onim serijama što majka gleda gde svi plaču. Gotovo, ubiše me, kao da me nije ni bilo. Srce mi je stalo i nisam mogao ni da se pomerim. Na moje iznenađenje, opet je u sobi bila tama. Kad ja pogledo, čitav sam i nemam krila i onaj krug iznad glave kao u crtaćima. Tad je majka ušla sa svećom u sobu i rekla da je to samo neka sigilalna raketa ili tako nešto i da ona nije opasna. Mojoj sreći nije bilo kraja, bio sam oduševljen jer nisam poginuo kao kakav Kosovar.
Od kolevke pa do groba najlepši je letnji raspust! Jedva čekam da nas opet bombarduju!
Definicija je napisana za takmičenje Pačija škola.
Zamračena soba. On, ona i stara očeva lula iz koje se i dalje dimi zadah sećanja. Sećanja na njih, mene, tebe, nju i njega. Bez reči je navukao izbledeli bratovljev kaput i stari očuhov kondom i krenuo sam stazom praha od spaljenih snova.
Izdala ga je. ''To je samo devojka'' - govorili su mu, ''proći će''. To je samo svet. To je samo život. To je samo nož zaboden u njegovo srce. Najviše boli kad te izda neko kome si pružio sve. Sva njegova ljubav se pretvorila u čudni, nesnošljivi bol koji je sada predstavljao sve što ima. Dok se olovna kiša slivala niz njegovo rošavo lice i maljave grudi zagazio je u pseći izmet. Drveće je obuklo svoje jesenje odelo.
Sećao se svega. Svih tih lepih momenata kojim mu je ukrasila život i koji će ostati zauvek urezani jedino u njegovom sećanju i na njegovoj ruci, gde je istetovirao njeno i njegovo ime u srcu, uz nezaobilazni epitet. A ona... Kao da je zaboravila sve. Šetnje pored reke, ljubavna pisma, vikend u Ovčar banji sa pojačanom ishranom. Duge, plave noći u satenu.
Zapalio je cigaretu iz koje je kuljao dim koji se dizao u visinu i gubio u plimi smoga. Još jednom se setio nje, kako joj je prvi put ponudio cigaretu. Njena izumčena duša, čiji se bol presijavao kroz razokave oči, je za trenutak zatrepelila. Odbila je taj velikodušan poklon, i uzela je... Uzela je samo dim.
Život je težak.
Po narodnoj liri,covek sa velikom svirajkom...
....a u naseg Rajka,golema svirajka.....
Alkoholno pice nastalo vrenjem pod uticajem izotopa uranijuma 235 od endemskih vrsta ludog grozdja i plave paprati uzgajanih u laboratorijama i tunelima ispod Krusevca
Pisano pod uticajem gorenavedenog
Bio sam tad student, tek upisao fakultet. Prva generacija studenata u mojoj familiji, nije mala stvar. Još veća stvar bila u to vreme da se iz užičkog planinskog sela studira u Kragujevcu. Trebalo je para, rođeni, a mi ih nismo imali!
Našao sam dobru sobu, kod fine gazdarice, baba Milke, mada je najbitnije bilo da je bila jeftina. Gore, odmah pored Paligorića, čuvene gradske kafane.
Kad sam prvi dan prošao pored Paligorića, zamirisali ćevapi. Svaki sam sastojak osetio, majku mu. I meso, i luk, i začine, i ćumur na kom su se pekli... Kako bih smazao dvadeset, mislio sam se. Al nije se imalo, često sam i u najosnovnijem oskudevao, a i morao sam da učim, ni za druženje nisam imao vremena.
Prošla prva godina, ja najbolji u generaciji. Šta ću, jedini mi beg od bede bio da učim. Dobio i stipendiju, al i to mršavo, a morao i kući da pomognem, oni su još manje imali. Bila i jedna Sanja što mi se svidela, al nisam smeo da je pitam, jer sam znao da nisam imao dva ili tri sata dnevno za devojku. I svaki put kad prođem pored Paligorića, osetim onaj miris ćevapa, i zarekao sam se da ću od prve plate da pojedem tix dvadeset ćevapa.
Završio pre roka kao student generacije. Odmah me uzeli za asistenta. Lep posao, mislim se. Plaćaju te fino da učiš, to mi išlo od ruke, bude i po koja studentkinja... Milina! Brzo stigla i prva plata i, kako sam je podigao sa blagajne, zaputio sam se pravo u Paligorić.
Usput sam zamišljao kako ću konačno da utolim glad, razmišljao o salatama, kajmaku, kako mi se mekani ćevapi tope u ustima. A sve to ne ide bez piva, razume se. Seo i naručio sve redno. Pojeo ih.
Ništa. Ko da sam bilo šta drugo u usta stavio. Probao i sutradan. Ništa. Više mi nisu ni mirisali toliko lepo kad sam prolazio pored Paligorića.
Postao sam i profesor. Imam dovoljno za porodicu, moje matore, za društvo... Od tad ne znam koliko sam ćevapa pojeo, a još imam neki svrab u grlu, kao neku glad, za onih dvadeset ćevapa kad sam stanovao kod baba Milke.
I onda sam shvatio da je ta glad mogla da se zasiti samo tad. Kao što studentkinje od dvadesetak i više godina sada ne mogu da mi nadoknade onu Sanju koju nikad nisam pozvao da izađemo jer sam znao da bi mi to oduzelo vremena.
Sve u svoje vreme, rođeni. Sve u svoje vreme...
Samo da mi je da ovaj svrab iz grla nekako ode...
Nemanja je tinejdžer i Nemanja je problem razreda i prosvete. I škole. I društva. Nemanja nema roditelje koji će mu plaćati privatne časove engleskog i informatike jer Nemanjini roditelji i ne znaju da tako nešto postoji. Nemanju su upisali po službenoj dužnosti u razred i Nemanja je otad slučaj. Nemanja gađa devojčice papirićima kad mu se smeju jer loše čita i zamuckuje. Nemanja se tuče na malim i većim odmorima jer Nemanja zna da ne zna pa pesnicom pokrije strah i neznanje.
Nemanja je nevoljen. O Nemanji slušamo kad dođe roditeljski mada Nemanju nikad u životu videli nismo. Jer Nemanja kvari prosek razreda. A razred je tako fini. Sve fina deca od finih roditelja. Samo ih Nemanja jebe. Al ga puštaju. U dalje razrede. Jer lakše im je da ga puštaju nego da se brinu o njemu. Da mu odrede drugog učenika koji će da mu pomogne u učenju, da se ne moraju oni s njim zajebavati. I napomenu dobrom učeniku da je to ah dobro delo, za tamo nekog...Nemanju... Da se ne tuče više jer mu je klošarkaš Mare pocepao obe raspoložive olovke i rekao mu da je klošar. Jer nema patike od sto evra i ne fura fensi dukserice. Nemanja nema internet i fejsbuk. Nemanja ima samo sestru. Koju ponekad jebu oni što imaju i jedno i drugo. Rečima. Pa se Nemanja potuče opet. Nemanja bi, garantujem bio dobar čovek...
Da neko obrati pažnju na njega a ne samo na koeficijente časova, platu, stranke i štrajkove.
Kada hoćete suptilno da naglasite da se neko previše nervira. Samo što nije eksplodirao, pa pokušavate na vreme da ga deaktivirate. Elem u bombama uglavnom imaju ovak'e neke dve žice, ukoliko je stepen nervoze veći, može se uvesti i zelena. Opusti se čoveče, popij pivo, nije sve u uspehu, valjda.
-KAKO STE NEVASPITANI! TOŠE JE ZA VAS SVETAC! KAKO MOŽETE DA SE ZAJEBAVATE SA NJEGOVOM SMRĆU! Niste mu ni do kolena!
-Mala, crvena ili plava?
-ŠTA?
-Pa kako da te detoniramo, da ne eksplodiraš ovde? Koju žicu da prekinem?
-Jebi se.
-Bih ja, ali neće me niko. Evo popušiću mu na nebu, pa smo kvit, a?
_______________________________________________________________
-Hihi.
-Je l' ti ćaća terorista?
-Hihi.
-Kako se zoveš?
-Ašadieva Azuad Ahamed Rahman. Hihi.
-Id' u pičku materinu. Crvena ili plava?
-Molim?
-Ma ništa, samo mi se sviđa taj.... Veliki.... Prsluk...
-To je korset, majmune!
-A kako se deaktivira?
Skretanje pažnje zauzetoj osobi u trenutku kada počne da se raspituje za neku treću, suprotnog pola naravno, u nadi da će nekako stupiti sa istom u kontakt ili ostvariti nekakav fizički odnos.
Šamar. Trenutak trežnjenja. Direktan pogodak u emociju i teranje na partiju šaha. Podsećanje osobe da ukoliko dođe do željenog - gore pomenutog cilja - neće biti dobro, tačnije, kajaće se.
-:pijan: Imaš broj male Sare, hehe, a?
-Da. A zar ti nisi sa Milicom?
-Jesam, jesam. E brate, ne treba mi broj, aj' pozdrav.
-E a onaj tvoj drugar, Sime, obdaren a?
-Dabome, kažu dvaesdva!
-Heheh, daj mi broj.
-A zar ti nisi sa Milanom?
-Jesam, svejedno, daj.
Sigurno se pitate šta li je sad ovo? Kako vukajlija i bućkuriš, pa gde to ima? Eee, ima, ima... Vukajlija predstavlja beg od stvarnosti ali i povratak u istu. Skup raznih mišljenja, likova i ličnosti koji dele svoj opus jedni s drugima. Fuzija različitosti koje čine savršen spoj.
Takav je život nas umetnika.
Gde sam to ja? Čekaj, nije ovo moj grad. :gledam levo, desno, ne verujem: Ma, ovo i nije tako loše, ajd' da ubijem šetnju oko: tražim saobraćajnu tablu: hmm, zanimljiv grad, Gornji Vukojebinac. Aaa, šta je ovo? Kafana kod veselog pevca??? Ne verujem :počinjem da se smejem na glas: a u kafani za jednim stolom sedi Vladimir Nikovski, poznati pisac u gradu. Maže ajvar na 'leba i igra šah sa Turgenjevim. U separeu se igra pokerica u sastavu: Johnny Kurajber, Laik, tigrić Dog i rakun. Ovaj zadnji baca fleš, opaaaa, nije debeooo. PuTiNcAn, koji je malopre sišao sa busa, sve to gleda i glasno reče: Sve bih ja vas na tucankamen. U tom trenutku dolaze Dva gospodina, Paninaro i Proviron.
- Molim vas, Da objasnim. :šljas, šljas:
- Nije to lepo, čoveče. Ms mojne više te reakcije tebrex.
Idem ja odavde, još ću i ja da dobijem batine.
Gladan sam. Super, evo je pekara.
- Dobar dan, izvolite – reče mlađa devojka sa pločicom na kojoj samo piše DBSK.
- Daće te mi dva pohovana vrapca u tortilji i stavi malo više sosa, onako da kipi.
- Hoćete li i zelen lukac?
- E, ajd' požuri, gladan sam. Koliko sam dužan?
- 80 kurika.
Izašao sam iz pekare i navalio da jedem. :TUP: Šta to bi? Pogodi me velika konzerva. Au, ovo je neki protestni skup. Eno je Vučica nosi transparent DRŽAVA DURADI NEŠTO POVODOM PLAGIJANJA, Selenijumka HOĆEMO PRETRAGU GROBLJA, Zumbul-aga i Skočimiš HOĆU DA POSTANEM KURD UMESTO KURDA. Agilni i Yeahbatch fataju neke drugarice iz stranke a ostalih 24000 urlaju na glas: Dokle_više! Dokle_više!
U tom trenutku pljusnu vatra sa nebesa i prolete zmaj. Masa se razbaca na sve strane a zmaj počeo da okreće drugi krug. Na glavi zmaja stoji jako opasan pas Javio sa megafonom koji urla:
Kajzena boli kurac
a i mene
decxaci nećete jebati
selenka jesi li toliko gladna
Iščupah se nekako iz gužve i odjednom sam se stvorio na periferiji grada. Šta li je ovo, jebem li ti sunce, k'o da sam u Teksasu. Dolazim do neke zgrade i ugledah poternicu na kojoj piše: Živi ili mrtvi, traže se pljačkaši : Miloš-88, Gavran sa mitraljezom, Sreta-Šteta i Mile zvani bubreg, nagrada 500.000,00 kurika.
Devetar Cokulić: Drž' ga Gile, ne daj mu da pobegne!
:nisam se ni okrenuo a već sam bio na zemlji sa sve lisicama:
Šerif Gile: Kako si siš'o sa ovog zida???
Ja: Aaa? ŠKK?
Devetar Cokulić: Nemoj da se praviš lud kad jesi! Malopre nam je Ludi psihijatar javio da je jedan pobegao ali srećom nisi otišao predaleko.
Ja: Ali, ja nisam taj koga tražite. Ovo je greška, samo sam stao da pogledam poterni… :vade se pištolji i lisice: Evo, polazim. Kako ste surovi!:pomislih u sebi:
Ni kriv ni dužan, onako isprebijan i zavezan, penjem se uz stepenice i vidim tablu na kojoj piše KlinikliInsejn. Jebo mamu svoju, završiću u ludari. Ulazimo u veliki hol koji je čist i uredan ali umesto da nastavimo ka II spratu, momci me odvode u podrum.
Ludi psihijatar: A, koji si ti?
Ja: Nalog ili pravo ime?
LP: Nije ni bitno, svi smo mi pomalo ćaknuti. Taman ima jedno slobodno mesto za tebe na kraju hodnika.
Ja: Ali, ja nis… :tras, tras, tras: jesam, jesam.
Dok prolazim pored ćelija gde su zatvorenici čujem neko lolisanje i mislim se ko to može biti i u tom trenutku me ščepaše ruke jednog kanibala.
- Jesi li poneo što za šerovat, lol? – reče ovaj strašni čovek.
- Idukurac bre Riha, prepade me!:pozdravom razmenjujemo šta imamo:
LP: Champy, skloni ove koske iz kaveza da se ne usmrdi ceo podrum i dovedi Über Djo, valjda će ga ona zasititi.
Želim da joj probam jetru, scscscs- uzbuđeno reče Riha.
Pored njegove ćelije videh jednog obnaženog momka koji plače i pitam se šta li mu je. Ček, ček, pa to je Nejked.
LP: Ne obaziri se na njega. Ko ga jebe kad šeta go po gradu i pokazuje tukidid ženama.
Ja: Verovatno je i imao šta da izbaci, ako me razumeš doco. A, što plače?
LP: Prebila ga g-đa Paperjasta malopre kao pičku.
Ja: ONA? Žena sa nežnim nikom? Ne mogu da verujem! Pa, gde je, ne vidim je?
LP: Upravo je izbacuje Champy.
Riha: Op, op, opaaaaaa!
Kakva ludnica 'bem ti sve. Taman se opustih kad me prekide: Bože, blagoslovenibilirabovibožiji…
Kakvo je sad ovo opelo? :gledam, okrećem se, bre isto podrum kao pre dve sekunde:
LP: Opušteno, Otac Gavrentije čita molitvu za Boxera i Andreya Arlovskog za sutrašnje takmičenje sa lazićevcima. Ovi naši ima da ih slože kao stog sena… Ulazi ovde!:gurnu me, zatvori vrata i zaključa:
- Eee, ks, ks… - neko me doziva.
- Ne vidim te, ko si ti.
- Ma to sam ja, majke ti ga glupe, Manijak. Kad me pre zaboravi?
- Aman čoveče gde si?
- Nećeš jebati rođo, ostaćeš tu zauvek. Ko jednom dođe, ne odlazi više.
- Sećam se da si i ti bio do pre neki dan tu. Šta beše, spemovanje četa ili spemo…
- Tiše pričaj čuće nas neko! Ispod prozora sam, ćorčo, zato me i ne vidiš. Došao sam da ti pomognem da pobegneš.
- Aha, dobro…
- Hvataj ovo što ti budem bacio i znaćeš šta ti je činiti. Čekam te u Vutrincima.
… u nastavku defke saznaćete,
koliko je autor otišao u kurac,
na koji način i ko je tajanstvena ličnost koja ga je izbavila iz podruma,
zašto je Perović izbačen sa časa,
šta se desilo na vašarskom susretu autora,
ko se ljubavisao u stratovariusovom žbunu,
ko će biti pobednik u NKV…
Sjahati sa interneta i ući u normalne društvene tokove.
-Iiii evo gaaa!!! Napokon je izašao iz katakombe i ugledao svetlost dana!
-Jebi te se! Riknuo mi komp...
