Mali Srbin/ Francuz/ Nemac/ Azerbejdžanac/ Kubanac/ Australijanac/ Rus/ Kinez.....: Mama! Ogrebao sam se/ udario sam se/ otpao mi nokat/ ubo sam se na ekser/ probio sam šaku kuhinjskim nožem/ pala mi saksija na mali prst leve noge/ pogodila me lopta u jaja/ pobio sam se u školi/ ide mi krv na nos/ daj koji dinar/ šta ima da se jede/ ogrebala me mačka/ pao sam sa rolera/ nemam nikakav domaći/ slomio sam nogu/ promrzle mi ruke/ mokre mi noge/ priklještio sam prste na vrata/ posekao sam se/ ko je moj otac........
U bukvalnom smislu, vrsta stomačnih glista koje su zbog preteranog lučenja tinejdžerskih hormona podivljale. U prenesenom smislu, vrsta ritualnog plesa koji izvode neiživljena i isfrustrirana deca pred svojim roditeljima:
Tinejdžerka: Jao bože kevo, što ne smem u grad?
Keva: (ćuti i gleda)
Tinejdžerka: Pa šta ako je ponoć? Ja sam odrasla osoba, imam 13 godina.
Keva: (ćuti i gleda)
Tinejdžerka: Jao bre, pa znaš s kim idem. Već sam te upoznala sa Bobanom.
Keva: (ćuti i gleda)
Tinejdžerka: PA ŠTA ako je 19 godina stariji od mene? On je pošten čovek i dobar odžačar!
Keva: Dete, prestani da izvodiš besne gliste da te ne bi opaučila ovom varjačom.
- Budi muško, uvati je za dupe. Ispašćeš pravi Džek. - Nisi ti baš normalan. Aman, može li malo brže da radi ova kasirka? - Ma uvati je za dupe... - Dosadan si. Odjebi! - Vidi samo kakvo dupe ima. Zvini joj cajper. - Ostavi me na miru! - Makar je ovlaš okrzni po guzi, nemoj biti pička. - Jede mi se sladoled. - Pičko! I meni se jede sladoled, od čokolade. - Baš taj.
Ja, ti i mi. Svi se mi proseravamo ciframa... "Mi smo njima toliko, oni su nama toliko"... U suštini cifra je fenomenalan mehanizam odbrane. Ako sve predstavljamo kroz cifru, sve ima manju vrednost. Nešta nije toliko bitno. Par hiljada dinara je par stotina evara... Ponekad se pomera gore, ponekad dole da bi izgedalo lepše ili ružnije. Svi se mi konstantno svađamo oko cifara. Da li je u Jasenovcu pobijeno 700 000 ili "samo" 70 000, da li je u Srebrenici ubijeno 6 000, ili "samo" 1 200... Cifre koristimo da ne bi morali da zamišljamo scenu. Kada neko kaže 50 miliona mrtvih u II svetskom ratu, mi vidimo mentalnu sliku petice i sedam nula... i baš toliko nam i vredi ta slika. Možda se neko zamisli i kaže to je veliki broj, ali NIKO ne može zamisliti ni 1000 mrtvih, a kamoli 50 000 000. Hiljadu mrtvih... hiljadu tela koje se raspadaju, hiljadu porodica koje plaču, hiljadu planova, želja, ljubavi, sećanja... I sada pomnoži. Na kraju se svi mi svodimo samo na cifru na nekoj listi.
Staljin je rekao "jedna smrt je tragedija, milion je statistika". Ljudi ovo predstavljaju kao oličenje njegovog zla, ali u stvari to je surova istina. Sa jednom smrću mi možemo da se poistovetimo. Možemo da sažaljavamo mlad život i njegovu porodici... Milion je samo broj u našoj glavi, i poludeli bi kada bi pokušali da vidimo šta zaista znači milion mrtvih. ------------------------------------------------------------------- Na kraju sam iznos cifre nije bitan, jer ništa nema vrednost kada se svodi na broj.
Sve gadne zaostavštine iz devedesetih, inflacije, traume, ona pesma od Spin Doktorsa, slika o zemlji u svetu, i ostale gluposti koje nam je donela ova dekada, ne mogu se porediti sa ovom. Decenija u kojoj se svaki snalažljivi moralni patuljak mogao obogatiti preko noći, a panduri nisu smeli da kucaju na prozore crnih džipova, za sobom je ostavila nekoliko filmova o kriminalcima koji su danas lektira mladim i perspektivnim mafiozima, a samim tim i čitavu jednu urbanu podkulturu.
Ova gadost prenosi se sa pubertetlije na pubertetliju u formi DVD diska sa "Vidimo se u čitulji", a leči se godinama, decenijama a ponekada uopšte i ne. Elementi koje ova kultura zahteva od pampers kriminalca su oblačenje u Najk, nadrkani pogledi i još nadrkanije držanje tela, ponašanje prema devojci kao prema psu, kontakt sa lerdijima iz kraja i naravno, zajebano pušenje cigare. Apsolutno su zabranjeni kavaljerstvo, maniri i oblačenje sa ukusom, a bilo kakve ambicije u obrazovanju su pod prohibicijom. Ili imaš muda ili ideš u školu. Svako odstupanje od pravila kažnjava se stepenikom niže na internoj društvenoj lestvici. Ugled se vraća šmekerskim pričama iz kraja koje moraju uključivati zajebane ortake, utoku ili nož i dilera iz drugog bloka.
Naizgled naivni problem, nažalost, pod efektom psihologije mase, godinama dobija sve masovnije proporcije u ovoj zemlji. Skitnice, radikali, lenčuge i lopovi, makar prave razliku i guraju kamen ma u kom smeru. VI, deco u Er Maksu, parazitski naraštaji, sa vašim iskrivljenim pogledima na svet i ambicijama jednog panja, VI ste čmar ove zemlje. Vi ste ti koji zemlju vučete sa sobom ka dnu septičke jame, istu zemlju u čijem ćete dresu sutra izbosti nekog Australijanca i demolirati nečiji izlog u inostranstvu, dok zamuckujete kada himna treba da se otpeva na stadionu. Postoji bolji način da se odlaže odrastanje i koprca iz realnosti na neko vreme - studirajte.
Svako od nas zna takvog. Nije on lazan moralista... vec jednostavno.... gnjida od coveka koja ucini da se mi ostali, normalni ljudi, osecamo jadno. Nedovoljno dobro. To je onaj dukatlija koji na prosto i jednostavno pitanje drugara "Je li, jebes li ti to?" odgovara retorickim pitanjem "Kad ces vec jednom da odrastes". To je ona nafurana kucka koja ne zeli da ostavi polugole slike na drustvenim sajtovima jer ne zeli da je gledaju kao sise i dupe. To je onaj klinac ispranog mozga koji na poziv drugova da ruse i pale svoj grad odgovara da ne zeli, da to nije u redu i da to nista nece promeniti na bolje. To je ona balava klinka koja volontira u no-kill azilu i ne jede zivotinje. To je onaj drkavi deda koji ne gleda maloletnice u dopicnjacima. I ona dosadna baka koja ne zeli da slusa traceve iz komsiluka vec zeli da slusa baljezganje svog unuka koji sanja da svira pred 20 000 ljudi. To je onaj mutavi sredovecni covek koji jos uvek voli svoju zenu kao pre 20 godina. To je ona glupa i nesnalazljiva zena koja u svom muskarcu vidi i najboljeg prijatelja i ne krije koliko je novca potrosila na novu torbu. To je ona izdajica od prijatelja koja ne zeli da nas podrzi kad napravimo sranje. Medju nama su i cine iz dana u dan da se osecamo lose zbog toga sto jesmo. I ne pozelimo nikada da budemo bolji ljudi.
