Nešto što je toliko jeftino da, zapravo, i nema vrednost i jačinu, ali se ipak halapljivo grabi i hotimično guta baš zbog toga.
-''Šta ćete od priloga?''
-''Urnebes, pavlaku i priču o Vučiću i 13. plati''
-''Dakle urnebes, pavlaka eeeee jebga, razgrabilo se ovo poslednje, može nešto drugo?''
-''Stavi onda akciju Grom. Fala, doviđenja.''
Crnogorcu možeš zabraniti da dolazi u Beograd, preživeće. Slobodno mu reci da su gusle sranje, ionako se i one čak i tamo sve slabije i slabije čuju. Samo mu brate nemoj ni slučajno poželeti da nema đe pušku okačiti. Da on koji za rođenje sina baca tonu dinamita i puca iz dvocijevke nema ukući muško rame o koje će da okači pušku za u rat - e za to čoče ode glava sa ramena a žena na doboš.
Odakle takav animozitet prema ženskoj deci i prateća opasnost po život ukoliko se nekom izgovori ova kletva iz gore navedenog izraza?
U ona stara vremena preterana naklonost ka muškim potomcima nije bila samo stvar ćefa, svaka muška ruka tj rame o koje se kačila puška značila je još jednog vojnika više u borbenim redovima kada se brani otadžbina, igra kamena s ramena ili pak skok u dalj.
Imati pišulju ne znači samo deficit u borbi ili seoskim igrama nego i strah više da će se njena nečuvena lepota nekako pročuti i doći do nekog Zumbul age kome vršnjak eto baš tih dana stoji k'o narodni heroj i koji vrlo lasno može poslati buljuk obrezanih da je otmu i otpreme u njegov harem.
- Đe je poklon?
- Kakav poklon, pogodi šta ti je tvoj striko sredio za rođendaaaan? Posa' u državnu firmu. Krećeš prvog radit', nemoraš mi se zahvaljivat', direktor bio neki dobar čovek pa još iz našeg kraja podrijetlom te mi eto učinio uslugu.
- Čekaj striko, 'oćeš da kažeš da si pored moja dva živa i zdrava brata ti si baš *mene* naša' zapošljavat!? Bogu mi lijep ti je rođendanski poklon i iznenađenje, nema šta. E iskopa’ se dabogda, ne imao đe puške okačiti, doša' si mi u kuću da me vrijeđaš..
