Kafa koju suprug svakog jutra donosi ženi u krevet.

Tehnološki naprednija verzija izraza "držati sveću".

Dovoljno simpatičan da muva, nedovoljno alfa da umuva. Na skali je iznad "Aj bolje ne!"-lika, kojeg pol sa slabijom orjentacijom saseče već u startu, a stepenicu ispod tunjavog ali opet micastog lika, koji sedi u nekom ćošku i ćuti ali nekim čudom veče završava sa nekom ženkom koja mu ljubi vrat. Minimum.
Ego booster je tu da je čašćava pićima, ali pre svega komplimentima, da joj priča bajke i zasmejava je, podseća da je i dalje željena roba ali će njen ego biti jedina stvar koju će pumpati te večeri.

Međunarodna jedinica za ljigavost.
Ime je dobila po španskom košarkašu Rodolfu "Rudy"-ju Fernandezu, koji se za ovu laskavu titulu bori na košarkašim ternima širom sveta. Ko god je gledao bar jednu utakmicu dotičnog igrača upoznat je sa njegovim ponašanjem, tj simuliranjem, provokacijama, udarcima, ničim izazvanim vrištanjima, kojima Rudy iz dana u dan podiže nove standarde ljigavosti u univerzumu da se čak i Miodrag Krivokapić pita: " Jbt, šta radim pogrešno?!"
Rudy je veći deo svoje karijre proveo igrajući u svojoj domovini, za Huventud i Real Madrid, ali ga čak ni navijači u Španiji, kojima je doneo dosta radosti igrajući za nacionalni tim, ne podnose. Ništa bolja situacija verovatno nije ni u samoj reprezentaciji Španije, timu koga takođe krase Rudy-jeve osobine, ali je Fernandez uspeo da svoje drugare toliko baci u senku, da oni pored njega izgledaju kao dobri Sem i Frodo koji će pored sebe istpeti pogrbljeno, hijenoidno, ljigavo stvorenje zarad višeg cilja.

Konačno je uspela! The winner takes it all! Uvukla je kafanu u televizijski studio i savršeno uskladila šare na kariranom stolnjaku sa svojim promuklim, nikotinom izmučenim glasom. Radi se naravno o spisateljici, boemu i voditeljki ove emisije, Vesni Dedić.
Dotična autorka u svoju emisiju zove dve grupe ljudi:
- U prvu grupu spadaju "Da dragi gledaoci, i mi smo ljudi" gosti, tj političari i estradne zvezde koji pred nama otvaraju dušu i razbijaju sve predrasude o sopstvenoj savršenosti. Jbg Adile svakom se omakne, možda sam i ja nekad zl...
- U drugu grupu spadaju Crnogorci. Jer se valja putem video zapisa ostaviti pokoljenjima predanje kako se njihov djed snalazio i zlopatio. Naravno bez kurčenja.

Hajlajt emisije predstavljaju dva pitanja koja Vesna postavlja u svakoj emisiji, iako uvek dobija isti odgovor. Pitanja " Trenuci najveće sreće?" i "Trenuci najveće tuge?" prevazilaze po genijalnosti i "intimne kuglice"pitanja Ognjena Amidžića.

Ako ništa drugo, emisija "Balkanskom ulicom" može bar poslužiti kao video vodič sa temom "Kako na 1000 načina jednom istom ulicom doći do strika".
Ukoliko vam moždane vijuge vape za duplom penetracijom, pogledajte emisiju Vesnine duhovne i TV ćerke, Sanje Marinković, par časova kasnije.

Surfovanje na talasima povoljnih okolnosti. Jeste da te je usralo, da često ne znaš ni sam kako je do toga došlo i ko se zajebao u tvoju korist - tvoje je da ćutiš, primaš zasluge i klimaš glavom.
Ako te već ponude Medenim srcem, što da ne uzmeš.

Roditelji koji se, u strahu da nešto nisu sjebali, ne pomeraju od kompa dok ne dođete i pogledate u čemu je problem. Vezani su za računar prateći novonastalo stanje u nadi da se neće pogoršati. Dodatnu nervozu stvara automatsko gašenje usled nekorišćenja.

Odbrana kojoj pribegavaju devojke prilikom izlazaka kako bi izbegle smarače. Za razliku od košarkaškog terena gde se teško prepoznaje u klubovima je prilično laka za detektovanje. Prvu liniju odbrane čine buckastije cure iz ekipe koje igraju ispred stola, braneći prostor zonski, čime vas srečavaju da dođete do druge linije i pokažete svoje umeće u igri "čovek na čoveka".

Eufemizam za kurvu.

Iako većina stanovnika Srbije ni po čemu dobrom ne pamti devedesete, na određene pojave iz ovog perioda danas se gleda sa simpatijama ili nostalgijom. Veliki udeo u tome ima vremenska distanca od dvadesetak godina, ali i mozak koji je određene loše informacije skladištio duboko u podsvest u nadi da će biti zaboravljene. Upravo među ovim "uskadištenim" pojavama postoji par njih, u suštini malih i beznačajnih, na čiji se pomen oseća mučnina ili jeza koja nas vraća u to "divno" vreme.