Najviši stupanj razočaranja u najbliže. Vađenje noža zabijenog do balčaka tik pored kičmenog stuba, uz urlike prouzrokovane neopisivim psihofizičkim bolom.
- U, jebote, ne mogu da verujem šta mi pričaš. Sima ti jeb'o ribu dok si bio u vojsci? Sima? Onaj Sima što je toliko puta jeo i spavao kod tebe, kad bi ispušio za mesto u domu a matorci mu nisu slali kintu?
- Da, brate, taj Sima. Još mi kaže, bolje što je on jeb'o nego neko drugi. A i ona, pička li joj materina, kaže, dugo ga odbijala i onda joj se prijebalo, pa kaže bolje s nekim koga ja znam, nego s nekim papanom. Joj, majku li im jebem, sve ću da ih pobijem.
- Čekaj, bre, smiri se, koliko znam, ide i on sad u vojsku, a i ima ribu, eto prilike za čist račun.
- Ma jok, peder ide u civilnu, jeb'o ga otac, služiće u biblioteci, a ne k'o ja devet meseci na granici sa Bugarskom.
Frizura koju dobijemo odmah nakon jedne neispavane noci i svi pokusaji da se vrati u predjašnje stanje su bezuspjesni.
Supstance poput gela, ulja, pjene itd. mogu samo pogorsati stanje te napraviti tzv. "satelite".
14h 17min
("jutarnja" kafa)
Nidzo: "Aaaa brate, u kom si to sad vazonu, e, sad si isti ko onaj Metalica jbt, (Neupuceni budala, inace teski folker).
Ja: "Ajde brate, idi mi iz zivota, citavu noc se prevrcem ko Bozicno prase, vidis da imam jbn. jastuk frizuru.... Nego ja cu jednu crnu kratku......"
Onaj mali plus sto razlikuje otmenog domacina od ostalih obicnih koji ispracuju goste sa vrata kao jehovine svjedoke.
Ukoliko je dobro odgljumljena, fraza ce izbrisati sve moguce negativne utiske, od kose zamotane u sarmi do izgorjelih kolaca i presecerene kafe...
- "Bogami dobro se ispricasmo! Eto, polako na putu... dodjite! nemoj da vas molimo!... i nemojte sta zamjeriti..."
- "Ohoooo, taman posla!" (buuurp)
