spiriddonkopicl

Моја отаџбина Алекса Шантић Не плачем само с болом свога срца Рад` земље ове убоге и голе; Мене све ране мога рода боле, И моја душа с њим пати и грца. Овдје, у болу срца истрзана, Ја носим клетве свих патњи и мука, И крв што капа са душманских рука То је крв моја из мојијех рана. У мени цвиле душе милиона - Мој сваки уздах, свака суза бона, Њиховим болом вапије и иште. И свуда гдје је српска душа која, Тамо је мени…