Spadaju u grupu matori mudroseri jer studiraju od pre rata.Najčešće su sa trećeg sprata,filozofija/sociologija,čiji su im hodnici prirodno stanište, ali se mogu sresti gotovo svuda na,ispod i oko FF,osim na predavanjima i ispitima.Od vremena,kako sami ističu "Ničim izazvanog,nepravednog uvođenja zabrane pušenja od strane kapitalističke uprave FF" u većem broju se mogu sresti na stepenicama platoa ili na spomeniku P.P.Njegošu,koji je ujedno i letnja rezidencija-u periodu kad FF ne radi,krizni štab u doba štrajka i noćno sastajalište.Po svojoj prirodi su komunikativni a po svojoj naravi-smarači.Nastup im je izrazito samouveren i smrtno ozbiljan, isprepadaju brucoše pričama o specijanim skriptama,o tajnama ispitnih kombinacija, o obaveznaoj literaturi koja nije na spisku, o metodama prepoznavanja dobre ili loše volje kod profesora (zna ga on dobro,zajedno su upisali)...Detaljniji psihofiziki opis: Zapušteni Muškarac u ranim tridesetim godinama života, neprijatnog izgleda,boje i mirisa,obučen u Vijetnamku sa društveno angažovanim
bedževima,izlizane farmerke i duboke starke, duga brada i kosa kao izraz privrženosti "levičarskoj filozofiji u njenom izvornom obliku", pripadnik Anarho-komunističnog sindikata i/ili još bezbroj sličnih organizacija u kojima je u rukovodstvu.Bez prihoda,sa dobrim stanom od dede oslobodioca Beograda.Studiraju "po starom planu i programu, jer su po tom programu i upisali,a po statutu imaju pravo da po tom programu i završe". Preziru "Bolonju", jer je "kapitalistička izmišljotina", koja ubija kreativnost i onemogućava sticanje neprocenjivog životnog iskustva dugim studiranjem.
neidentifikovan
Ono šareno, čupavo i neobrijano što non-stop bleji i pije pivo iza spomenika Njegošu na Platou. Dostupni su u raznim bojama, oblicima i veličinama, a zajednički im je vokabular. Uvek se svodi na isto: ''nešto, nešto... studentski parlament... nešto... anarho-sindikalisti... nešto... bodovi... nešto, nešto... budžet... nešto... studentski protest... nešto... plenum... nešto, nešto... anarho-sindikalisti...''
Pošto im se plan i program na fakultetu svodi na blejanje, palamuđenje i čitanje teorije u pauzama, a studente transformiše u zgubidane, pa oni tako veći deo studija provedu ispred fakulteta, diskutujući o važnim životnim pitanjima, a ne u njemu (osim kad je zima - tad se zavuku u obližnje kafane, mada se zna da oni koji su hard-kor nikada ne napuštaju klupe iza Njegoša), oni su jedini studenti kojima je studentski parlament tako bitan u životu, pa moraju da zovu i novinare da objave kako im se ne sviđa njegov sastav.
Interesantno je da svaki studentski protest čine 99% studenti Filozofskog fakulteta, dok ostale fakultete boli pimpek za proteste (imaju ljudi pare da plaćaju školarine i neće da se bune), a filozofi iznova i iznova, kao Torndajkove mačke, organizuju proteste, iako znaju da je svaki osuđen na propast i negodovanje pučanstva zbog blokade ulica.
Nakon toga sledi povratak pivu na klupicama i stepenicama iza Njegoševog spomenika. Eksperti koji se bave studijama ponašanja studenata Filozofskog fakulteta veruju i da je to pokušaj da se odagna budući duševni bol prouzrokovan nedostatkom perspektive i nemogućnošću zapošljavanja.
