Opšte je poznato da sela veoma retko imaju kafane i da se lokalni pijanci načešće skupljaju u jedinoj prodavnici u selu. Pivo, eventualno rakiju, na takvim mestima služi jedno, sada već mitsko biće... Gospođica KRALJICA STARE PLANINE. Žena dobre naravi, uvek spremna da pomogne. Poznata po tome što se svi muškarci u selu lože na nju, dok je rumene seljanke ne podnose. Gospođica, zato što već lagano premašuje pedesetu, a nikada nije našla svoju pravu ljubav. Njena građa podseća na one iz BBW kategorije. Najčešće sa 50kg viška i ogromnim usnama, crveno "nakarminisanim". Ogromnog poprsja, koje velikodušno pokazuje svojim dubokim dekolteom. Mladež na sisi kao šlag na torti.
"Velika muka me je danas zadesila. Drugovi Panic, MixMaster, Bogdan i ja odosmo na Visočicu i ja ispraznih baterije za S3. Šta da radim, gde da kupim u vukojebini. Prva destinacija nam je bila Vrelo, ali tamo, nošeni nekom čudnom sudbinom, ih nenađoh. Idi u Jelovicu, reče mi ljubazna prodavačica. Šta će mo, uputismo se tri kilometra uzvodno, dok je vetar tiho šaputao bludnu haiku poeziju i pripremao nas na na događaj decenije. Jelovica, selo malo, velika nepoznanica, usađeno u Staru Planinu, blago krijaše. Prodavnica, mala neugledna, zamandaljena starim katancem, koji hajduke u okove držaše u sebi baterije od 1.5 V imaše. Ali zatvorena. Pozovi da dođem da otvorim, pisaše na vratiam. 065- broj poznat uredništvu i prijateljima sajta. Milozvučan ženski glas sa druge strane etera pozitivno mi odgovori, dolazim za pet minuta. Baterije imamo. Uh... Stajali smo ispred i pričali o poribljavanju Nišave. Čudne sile nas obuzeše, osetih da se priroda oko mene menja. Cigareta poče brže da gori. Topli vetar mijaše nam lica. A onda čudo. Prizor za sva vremena. Na Tomos motoru, prema nama, po najgorim džombama približavaše se ona. Kraljica Stare Planine. Veće sise ja odavno ne videh. Veselo su poskakivale dok je ona kao na oblaku prelazila preko kamenjara. Priroda se oko ne menjala. Veliki su to potresi drugovi mušičari. Mikro cunamiji. Ptice su prestajale da pevaju, pastrmke su počinjale da se javljaju na površini, zbunjene zbog promene eko sistema. Svaka sisa minimum po 5 kg. Da li možete da shvatite šta je 5 kg? Ko ogromna kokoška. Stajao sam zabezeknut. Cigareta je visila iz mojih širom otvorenih usta. Uđosmo u drakstor opjeni. Mirisala je na majčinu dušicu i svež znoj. Feromoni. Kada sam krenuo da platim baterije susretoh se oči u oči sa tim prirodnim fenomenom. Sisama kapitalcima. A one zdrave, prirodne, odgajane na najfinijeim ovčijem kačkavalju. Vene su pulsirale sa njih. Kao karta Visočice, tajna katra koja pokazje najbolje virove sa najvećim pastrmakma. Pili smo pivo i Pepsi i uživali u njenom milozvučnom glasu. Opila nas je. Hteli smo Mix i ja da igramo šah u prodavnici. Omađijala nas je, više nas pastrmke nisu zanimale, samo te ogromne lopte kao dva Sunca oko kojih se mi povučeni gravitacijom okretasmo. Ali ona reče, žurim na parastos. Velika tuga nas je obuzela dok smo odlazili. Ja udaljen 50 metara islikah je. Salutiram ti naša kraljice, kraljice Stare Planine!"
musicarenje.org, Septembar 29. 2007. godine, izvod iz dnevnika Dr. Lucky-a
Nalickani fensi homoseksualni retardirani mlađi brat govnar kafane.
Zna se šta je kafana: malo mezetluka, rakija, vinjak ili pivo, eventualno špricer, ima i sa roštilja ponegde i a u kurac više. Cene sindikalne, sve blago štrokavo, dvojka ili eventualno sedam osmina sa zvučnika, frigijska lestvica. Popiješ pa se usereš, a ne primeti ti se jer si usran i došo u kafanu, nije bitno šta si obuko. Od riba debela konobarica Sinđa u pedesetim; sve je videla i sve zna. Uglavnom, sve kako Bog miluje i zapoveda.
Ali kurac.
Vaskoliki pederluk što čupa obrve, ima tviter i oblači se kežual ko pazarski šofer za sunet pre nekog vremena je počeo da se loži na ćirilicu: kao, to je ono naše, time mi jebemo, time smo mi tako urbani a opet tako svoji, SERBIA BRE! I onda je rešilo da potkreše urođeni praziluk iz guzice, ne da ga čupa ko do sada, nego nako da ga fazonira mašinicom na dvojku, da to izgleda svecki a naše. I onda je stvorilo klabane.
Klabana je dakle geačka fuzija KLABINGA i kafane. Nedovoljno hardkor za kafanu, nedovoljno urbana za KLABING. Metiljava kao i gosti koji dolaze u nju, što citiraju samoniklog kantautora, sina Titovog ambasadora Jovana Balaševića i slušaju Frajle ili ova govna. Ime joj je obavezno šaljivi citat iz neke pesme ili vragolasta igra reči ("Ona moja", "Moja bivša"). Piće skupo ko otrov, ako naručiš rakiju pitaće te oćeš li od borovnice. Muzika takođe metiljava, jer zvuci Nina ili Šemse gostima izazivaju osip. Razbiješ li čašu, odma stiže obezbeđenje da ti fizičkom snagom pokaže da je čaša kupljena kod Vicka. Sve sređeno i čisto. Pičke sređene i čiste. Muškarci koji bi se nežno voleli sa drugim muškarcima sređeni i čisti. Stolnjaci takođe sređeni i čisti. NE SME BRE TO DA BUDE SREĐENO I ČISTO MAJKU VAM JEBEM U PIČKU!
- Gde izlaziš, preskupa pičko koju muvam? - Ahahahahahahahaha, idem u kafanu "Čamcem plovim sam po Tisi"! - UMRI, POJELA TI MAJKA GOVNO OD MUFLONA MESTO ŽITA DABOGDA, FUKSEŽDIJO!
Sakupio si sve izvode, navode, spiskove, pečate, zmajeve kugle...Platio si takse, premije, osiguranja, manikir psa zaove predsednika opštine i čekaš na šalteru od 6 ujutru prethodnog dana. Ovo je deseti dan kako dolaziš, ali još nisi na redu, jer se u stalno krcatoj čekaonici neprestano rifrešuje gomila penzionera koji ulaze preko reda i veze. Da bi odagnao suicidne misli, s mozgom na stend baju računaš približnu kubikažu prostorije, više mehanički. Iz reda odlazi jedan penzioner, i tu negde na polovini blagog olakšanja, saseca te surova istina. Do šaltera se gura romski bračni par sa devetoro dece i navodno svi imaju zakazano za pasoš. Blekaut.
Ni sam ne znaš koliko je proteklo. Unutra vreme drugačije teče. Sporije. I nekad deluje kao da se smeje, onako podrugljivo, tvojoj nemoći. Na šalteru si. Bez reči pružaš krvavo zarađeni sviitak zlata vrednih papira. To je to. Gotovo je. Bićeš slobodan. Već osećaš čist vazduh i čuješ tuš kako prska...I sapun... - "Ima jedan problem." Pomišljaš "Kakav? KAKAV?! Sve sam skupio, vraćali ste me OSAM PUTA po još nešto! Imam i jebenu potvrdu o starom broju ulice iz seoske mesne kancelarije koja radi samo sredom OD SEDAM DO DVA!", ali iz tebe izlazi tupa mešavina krika i samrtnog hropca. - U indeksu vidim da je vaš đed, gospodine, bio kolaborator. Naime, po našim podacima, hiljadušeststosedamnaeste skov'o je dva triput kaljena jatagana za Saftet-aliju, tadašnjeg muftiju požarevačke nahije. Uplatite taksu za izmenu registra na ovaj žiro račun i dođite sutra u 6 sa potvrdom o uplati i ostalim dokumentima...SLEDEĆI!
Prvo moraš da budeš već obrijan, gladak kao bebina guza.Dalje, skineš se do pola. Nikako siledžijka, bade mantil ili ne dao Bog majica. Podrazumeva se da si nabildovan kao Statam između dva Transportera. Ogledalo mora da bude dimenzija 3 puta 3 i da se u odrazu vidi spavaća soba. Nanosiš gel (pena je za Turke) rukom, s takvom preciznošću ko da Džejmi Oliver maže kajmak na lebac. Bez gromuljica. Pristupaš aktu brijanja. Jednim brzim potezom odozgo na dole skidaš nepostojeće dlake. U pravom životu tom brzinom bi potkačio jugularku i iskrvario za tren oka, ali ovo je reklama. Složi facu kao da Severnokorejci bombarduju Seul. I tada...tada dolazi ribetina koja te 'vata za nabreklu sisu. Ono što bi u real life-u bilo: 'Goni se bre u kurac zakla' se ko Misirac' pretvara se u pogled pun razumevanja. Jebaćeš. Ali tek kasnije. Prvo mora da te pipne za obraz da vidi kako si gladak. Lice ti nije kao predgrađe Bejruta. I ne skvičiš kad staviš afteršejv.
