-Ćao. -Ćao, vidi mi prsten! -Kul, rekla si mi već 5 puta. Nego zanima me šta si ti beše uradila sa onom mojom šminkom i kad planiraš da mi vratiš. -Ništa tu je. A pogledaj kako je lep prsten. Miki me zaprosio pre mesec dana. Gledaj ga kako sija. -Lep je super. Nego da se vratimo na šminku. Vraćaj! -Hoću hoću, a znaš kako je bilo lepo kad me je zaprosio. Kad sam videla kako je zasijao. Pogledaj dijamant, pogledaj kako je savršen, maj prešus. GOLUM! -Jebo te prsten da te jebo u dupe, vraćaj šminku! -Ne! To je maj prešus... Maj prešus, ništa nas više neće rastaviti. GOLUM! Ništa. Do kraja života. GOLUM! -Ma idi u pizdu materinu!
Hemija. Varnica na relaciji između dvoje ljudi, bez koje se ne može razviti prava veza. Sve njegove priče, žvake, razvlačenje solaža na gitari, potpisivanje za Čukarički, a kasnije i za Deportivo, neće nadmašiti jednostavni kontakt očima između dvoje pravih ljudi na pravom mestu. Ni njene kratke suknje, izbacivanje poprsja, pozdravi na hodniku i kolutanje očima, neće postići ništa, sem možda podizanja jarbola ispod njegovih pantalona. Sa njom će se osećati kao da čita ono što je Opra u svojoj zadnjoj emisiji preporučila, umesto knjige koja ga zaista interesuje.
Bez žiške, njene priče se neće čuti od Kanzasove balade "Prašina na vetru", koja odzvanja u njegovoj glavi, njena ruka iako topla, činiće se kao ledena flaša BIPovog piva, izvučena sa dna Obodovog zamrzivača, a kada treba da je poljubi, neće osetiti ništa sem guranja jezika u praznu, sterilnu teglu za pakovanje kornišona. Ona će se njegovim fazonima u početku smejati, dok će joj ubrzo postati interesantne, koliko i izvale Šurdinog ujaka, nakon dvesta četrdeset sedmog praćenja serije "Vruć vetar". Vremenom će se udaljavati, jer im je na samom startu nedostajao osnovni element. Kada je on prilikom samo jednog njenog pogleda, srećan kao ciganče kad se popne na traktor, kada shvati suštinu pesme "Otrov" Alisa Kupera, i kada se nakon uzimanja njenog broja, prvi put plaši da pet godina star, deformisan telefon, ne padne na zemlju i izgubi memoriju, e to je jebena žiška.
- Brate, si još sa onom ribom? - Nisam brate, ne mogu nemam žišku za nju. Nisam hteo se foliram... - Ti br'te, ako tako nastaviš, slobodno spakuj alat na tavan, i preseli se na Svetu goru. Kak'e žiške, kak'e pičke materine? Grabi šta ti se nudi!
Mali Srbin/ Francuz/ Nemac/ Azerbejdžanac/ Kubanac/ Australijanac/ Rus/ Kinez.....: Mama! Ogrebao sam se/ udario sam se/ otpao mi nokat/ ubo sam se na ekser/ probio sam šaku kuhinjskim nožem/ pala mi saksija na mali prst leve noge/ pogodila me lopta u jaja/ pobio sam se u školi/ ide mi krv na nos/ daj koji dinar/ šta ima da se jede/ ogrebala me mačka/ pao sam sa rolera/ nemam nikakav domaći/ slomio sam nogu/ promrzle mi ruke/ mokre mi noge/ priklještio sam prste na vrata/ posekao sam se/ ko je moj otac........
Američki filmovi su puni naizgled beznačajnih detalja koji su izuzetno važni i mnogo govore o filmu, likovima, mestima... Jedan od tih detalja su alkoholna pića. Iz njih se često može saznati sve o liku koji ih pije: bračno stanje, posao, plata, veličina stana i tako dalje. Samo treba gledati pažljivo kada neki lik ode u bar/otvori frižider/ode u prodavnicu.
Pivo: Glavni lik živi običan život; voli da se opušta, ali nikada ne pretera; sigurno nije nasilnik; ima mnogo uobičajenih prijatelja.
Viski: Glavni lik je alkoholičar; ponekad se napije; često se budi mamuran; moguće je da ima neki lični problem; verovatno poseduje pištolj.
Vodka: Glavni lik je teški alkoholičar; život mu je propast; razveden je, poginula mu je žena ili jednostavno nikada nije nikoga upoznao; depresivan je; ima probleme sa jetrom.
Vodka martini: Glavni lik je Džejms Bond, ili se pretvara de je on u nekom glupom filmu sa Edijem Marfijem.
