Često upotrebljavana fora u crtaćima ( onim starim, dobrim kao što je Duško Dugouško, Tom i Džeri i slični ). Za one koji se ne sećaju, štos je u tome da kad se desi nešto praktično nedesivo, lik koji je tome bio svedok jednostavno isprati nemoguću situaciju pogledom, izvadi flašu iz džepa ( čak i ako nema odelo, zavuče ruku u unutrašnji džep krzna koji ima većina crtanih životinjskih likova ) i baci je u smeće, aludirajući da je tako nešto moguće utripovati samo pod dejstvom alkohola.
Olivera Kovačević: Gospodine Markoviću, nije da ne znamo, ali kad ste već tu, možete li još jednom, po ko zna koji put, da kažete gledaocima naše televizije, kakvo je vaše mišljenje o održavanju predstojeće ,,Parade ponosa’’?
Dragan Marković Palma : Pa ono... Ja mislim da su i oni ljudi k’o i svi drugi, i ako im je toliko stalo do toga, neka je održe. Lično mislim da nema potrebe za tim, ali to je moje mišljenje. Zadržavam svoje ljudsko pravo da mi se to ne sviđa, ali isto tako, smatram da svako ima pravo da živi svoj život kako hoće, pod uslovom da to ne ugrožava druge.
Olivera Kovačević (sluša, gleda u Palmu): Aha... ( vadi flašu i baca je u kantu i bez reči napušta studio i snimanje emisije)
- Kevo, zašto ćale ispred kuće maže dupe margarinom?
- Tvoja sestra mu je tražila 80 evra da kupi šminku, a pre deset dana joj je dao 300 evra da ide sa onim njenim na more.
- Pa ???
- Pa ništa, tvoj otac je samo počeo da se smeje i rekao je da će da namaže dupe margarinom, da sedne na zemlju i da čeka da ga mravi odnesu u mravinjak, samo da vas više ne gleda.
- Aaaa, pa logično.
U tom, sin baca pogled kroz prozor i vidi ćaleta kako sedi, a kolonija mrava ga nosi ka komšijinom šljivaru. I naravno, sin vadi flašu, odlazi u ćošak kuhinje i baca je u kantu.
Keva (gleda zamišljeno kroz prozor u muža koji se polako gubi u senkama komšijinih šljiva): Ehhhh... Ovako je isto bilo i prošle godine kad si mu javio da si pijan slup’o ,,golfa’’ u zaprežna kola... Sat vremena sam ga tražila po dvorištu, a on ušao u kuhinju, namazao se pekmezom od kajsija i leg’o na pločice. Taman počele bubašvabe da ga nose, ja upalim svetlo, a one ti se stušte pod frižider a njega zakucaju u vrata, dva’es’ minuta bio u nesvesti.
Danas se ovaj izraz sve češće može čuti, a odnosi se na osobe koje su svesno ili nesvesno zaboravile svoje poreklo ili mesto odakle su, figurativno, pošle na neki put. U širem smislu, može se odnositi i na ljude koji su se okrvili, izgubili i poslednji foton dečije naivnosti, pa su krenuli, kako oni kažu ,, u bitku koja se zove život’’, s tim da takvi u toj bitki ne poštuju ni kodekse časti, ni pravila ratovanja. ,,Cilj opravdava sredstva’’ njihova je deviza. Neki se pravdaju da ih je muka na to naterala, a na reči njihovih starih ,, Bog sve vidi, sine’’ samo okreću glavu na drugu stranu. Blaži oblici ovog simptoma su osobe koje po odlasku na studije iz provincije u neki malo veći grad, kao mesto prebivališta navode upravo taj grad ( do ekspanzije ovog oblika je došlo sa razvojem društvenih mreža, u kojima se kao houmtaun navodi Beograd, Novi Sad etc. da bi neki strani analitičari mogli pomisliti kako se u ovim gradovima nalazi preko 90 % stanovništva Srbije).
Bliži se ponoć. Konačno, može malo da predahne. Ceo mesec je bio užasno naporan, na poslu je bilo otpuštanja, što je povuklo sa sobom nervozu među zaposlenima, i naravno, šlihtanja i međusobnog ogovaranja, ne bi li se nekako izborili za opstanak i naklonost novog šefa. On je bio među uspešnijima, verovatno će dobiti i unapređenje. Nije hteo još da ide na spavanje. Devojka je otišla na more sa drugaricama, a prethodno mu je suptilno nagosvestila koji prsten bi volela da joj kupi. Ok, biće povišice, moći će da priušti, iako košta kao tri njegove plate. Pali svoj novi kompjuter. Gleda u naslove igara koje je kupio zajedno sa njim. Orginali. Seća se koliko je nekad voleo da se zadubi u te igre, da se isključi iz ovog sveta i da zamišlja da je lik iz igre koji se bori za neki viši cilj, za nešto što je veće od njega samog.Installing... Gleda u fioke sa starim diskovima koje je kupovao kod komšije koji je jedini u zgradi imao brz internet i skidao najnovije igre. Install Completed... Pokreće igru i bleštava grafika mu oduzima dah. Ali... nema želju da počne da igra, oseća se kao tinejdžer kada povuče prvi dim cigarete, muka mu je. Zatvara igru.. Otvara fioku sa piratskim diskovima i nailazi na disk na kome je crnim markerom ispisano ,,StarCraft’’. Odjednom nadiru mu sećanja, neprospavane noći uz monitor. On je bio Džim Rejnor, maršal koji se borio sa Zergovima, koji je, kad su ga izdali i ostavili njegovu Kerigan na milost i nemilost alienima, krenuo sam protiv svih da bi je spasio i osvetio se onima kojima je moć važnija od ljudskih života.
On je bio Tasadar, vođa Protosa, koji je žrtvovao svoj život da bi svom narodu dao šansu za opstanak.
Vratio je disk u fioku. Isključio je kompjuter, istuširao se i legao da spava, ali san mu nikako nije dolazio. Na kraju je ipak nekako zaspao.
Te noći je sanjao nešto, posle dužeg vremena. On je bio deo sveta StarCraft-a. On je bio Arkturus Mengsk.
Rečenica koju je većina nas izgovorila bar jednom dok smo bili klinci. Koristi se u situaciji kada na gostujućem terenu (kod druga/drugarice) napravimo neku štetu, pa se nakon eventualnog pokušaja saniranja iste (uglavnom bezuspešnog), odlučimo za strateško povlačenje u sigurnost svog doma.
A: E, da vidiš što sam dobio kompjuter od teče, komodor 64, da vidiš kako je dobro, igrice imaš na kasetama za kasetofon. E, i imam Dabl Dragon!
B: Super, daj da probam! ( posle dvadesetak minuta čuje se krckanje u džojstiku i on prestaje da salje input )
A: (Gleda sa nevericom u svog druga, oči mu se pune suzama, reči ne izlaze, dok drug bezuspešno pokušava da, mrdajući palicu, natera Bilija da krene u desno.)
B: E, ja sad moram kući!
On i ona prvi put u krevetu...
Ona: Mmm, kako je dobro....nemoj da staješ...
On: (misli na Ligu šampiona, babu iz komšiluka, autopsije vanzemaljaca, Leonidu i njegovih 300 Spartanaca, ne bi li prolongirao odnos i pokazao se kao alfa mejl. Međutim, 6 meseci celibata su učinili svoje nakon manje od 2 minuta)
Ona: ŠKK!?
On: E, ja sad moram kući!
