Jedno od najiritantnijih pitanja koja mogu da se postave jednom studentu. Onaj koji to pitanje postavlja ili nikada nije studirao (pa ne zna kako je kad ti postave to pitanje), ili jeste studirao, pa s namerom jebe u mozak studenta. Najčešće ih postavljaju teče i tetke i kojekakvi rođaci (koje bi apsolutno trebalo da zabole tukidid koliko ti je ispita ostalo), zatim roditelji drugara i drugarica iz škole (kako bi te uporedili sa svojim detetom) i pojedine kolege s fakulteta, kako bi videli da slučajno nisi dalje odmakao od njih ili kako bi posle pokušali da ti nabiju kompleks rečenicom ''E, ja sam diplomirao/la!''
- Alo, ujnin, koliko ti je ispita ostalo? - Pet-šest. - Pa kad ćeš to da daš? - Ima vremena. - Pa nemoj da gubiš vreme. - Ne gubim vreme, našao sam posao u struci. - Gledaj ti da uzmeš diplomu, bez diplome niko neće da te zaposli. - Zar nisam upravo pomenuo da radim već u struci? - Ali bez diplome ništa nema, samo će da te šutiraju. - Da, kao svi se po difoltu zaposle kad dobiju diplomu... - Šta? - A nebitno...
--------------------
- Gde si kolega, nisam te videla sto godina! Šta radiš? - Evo, bio do faksa da produžim apsolventski. - Pa šta se radi, još koliko ispita imaš? - Imam... Još. - Ja sam diplomirala u januaru! - Blago tebi. E, vidimo se, žurim.
U neki jutarnji čas, pre nego što se matorci probude za posao, a posle petlova, persona koja se vratila sa lokanja oseti potrebu da se pokloni idolu porcelanskog boga smeštenom u kupatilu svake kuće. Molitva se obično sastoji od klečanja pred idolovim nogama uz besomučno zabacivanje glave sa vremena na vreme u pravcu unutrašnjosti šuplje bogomolje.Obavezan je šamanizam, dok vam se duša odvaja od tela, u vidu tihog mrmljanja i psovanja, trenutka samopoznaje- ''Koji sam ja som'' i po kojeg ''Jao Bože'' kada vas uhvati religijski zanos.
Ritual se završava ogromnim olakšanjem kao znakom uslišene molitve i odvlačenjem u sobu uz nadu da ne naletite na ćala koji je krenuo na brijanje.
Crvena, 'iljadarka, Vajfert, ali u jednini. Sama za sebe, usamljena poput asocijalnog Rušanjca na koncertu alternativnog benda u sali Doma omladine, izgubljenog u odsjaju crvene farbe za kosu riba koje mirišu na voćne kupke i duvan.
Tričava, razdrndana, spremna da bude potrošena na marginalne stvari, ali opet u podsvesti jednog siromaha veličana, jer jebem mu mater, ne može da bude malo ako ima četiri cifre.
Deda se isprsio i našao za shodno da na taj način nagradi čitavu godinu provedenu u čitaonici, Galatasaraj je dobio Bešiktaš, nebitno. Dobio si je, imaš je. Jebena crvena, ona je glavni adut tvoje večeri. Danas vredi samo deset jevreja, ali zahvaljujući njoj ćeš da cirkaš, naduvaš se, voziš se taksijem od Bulevara do Opova, ili da uradiš neko slično sranje koje potvrđuje da tvoje sitne, paorske želje samo dodatno potvrđuju tvoju prosečnost. Znaš da ne možeš, ali kurva se i dalje crveni, daje taj manijački bust kao nekad. Danas je samo gajba piva, a i dalje se busa kao da vredi par pristojnih patika, krv li joj jebem crvenu.
- Večeras Pera završava skank, matori se isprsio somundaru.
Fantomsko osećanje. Dolazi niotkuda svako veče posle 10h, kad studentskoj mukici dođe iz dupeta u glavu da je prošao još jedan dan bez hvatanja za knjigu. Malo prošara po organizmu, ispijenom od kafa, cigareta, alkohola, monitora i želja za seksom, izazove poneki proliv, mučninu i strepnju da će, ako tako nastavi, okinuti godinu. Prolazi nakon višečasovnog spavanja, i sledećeg dana uopšte ne remeti svakodnevne aktivnosti kao što su igranje igrica, zujanje po gradu, po Vukajliji, Fejsu, varenje, gledanje TV-a... Sve do 22h kada se javi ponovo.
