Reč kojom se toliko toga može reći.
Telefonski razgovor:
- Ćao, šta radiš?
- Ništa. Perem neki veš i preslišavam dete istoriju, a ti?
- Ništa. Oblačim se, nameštam kosu i pokušavam da nađem onaj crni kaiš.
- Šta ima novo? Ništa. Juče mi je došla mama. Smorila me je, a kod tebe?
- Ni kod mene nema ništa, jurim po agencijama aranžman za more. Spremam se za neko ludo letovanje. Pričaću ti.
- Onda ništa, ćao.
Univerzalan odgovor na mnoga pitanja koja počinju sa -zašto-.
Zašto je muzika nekad bila bolja? Nije bilo Pinka.
Zašto ribe pre nisu bile nadrkane? Nije bilo Pinka.
Zašto su pre bile kraće reklame? Nije bilio Pinka.
Zašto Maro sinoć nisi došla? Nije bilo Pinka.
To je pitanje koje usledi nakon nekog "superkul" momenta neke osobe, i čime mi aludiramo na našu kvazizanesenost tom pojavom.
-Matori, tutnuo sam aluminijumske felne sa rotirajućim svetiljkama koje menjaju boju, znači ful fulova, keve mi Nevenke.
-Jebote pa to je vrh. A jel smem da te pipnem?
-??!
-------------------------------------------------------------------------------------------------
-I tako brate ja sinoć, navatam onu Milevu, 2-3 puta za buljsona, pre nego što je otišla kući.
-Vau brate, jel smem da te pipnem?
-Ma duvaj ga bre...
Odgovori na sledeća knezmihajlovska pitanja:
-Da li hoćete da pomognete deci u Zvečanskoj kupovinom ove razglednice?
-To je samo 200 dinara, sigurno imate toliko?
-Sigurno niste zainteresovani?
-Pa dobro, možda sledeći put da vas zaustavim kad budete imali više vremena?
