Ozloglašeni predator. Tiranosaurus savremenog doba. Ljudožder.
Komšinica, čije dete trči u susret životinji, koja neodoljivo podseća na plišanu igračku iz detetove sobe:
- Jaooo komšija, kako imate lepog psa! Posmatram već danima, kako se u dvorištu igra sa Vašom decom... Znate, ja sam veliki ljubitelj životinja.. A, koja je rasa u pitanju, ako mogu da znam?
- Pit bull, komšinice, vrlo...
- Milice!! Skloni se od tog psa, odmah!! Daj mi ruku, brzo... Zar ne znaš da on jede malu decu!!?
Laž koju, dok izgovaramo, ne čujemo od vapaja sopstvenih creva, a sve zarad nenerviranja naših roditelja. U funkciji je prećutnog dogovora o neizbijanju rata u kući, kada za ručak imamo nešto što ne volimo i što nemamo nameru da pojedemo, pa taman 'crkli od gladi'.
Ja (onako s' vrata): Mamaa, stigla sam. Šta ima da se jede, umirem od gladi!?
Mama: Evo, upravo sam skinula boraniju sa šporeta. Sad ću da ti postavim.
Ja: E, ne moraš odmah, malo da se odmorim. A i nisam baš toliko gladna...
