1. Znati biologiju k'o dr. Haus i skoro dobiti četvorku. 2. Znati poruku pesme "Santa Maria della Salute" bolje od Laze Kostića i dobiti 3. 3. Trčati brže od Useina Bolta i izvući 3 iz fizičkog. 4. Imati 4 iz istorije i (kad odeš kod svetog Petra) objasniti Napoleonu zašto se zeznuo u bici kod Vaterloa. 5. Znati bolje Srbiju od Cvijića i zamalo dobiti 4. 6. Biti ponosan zbog svega gore navedenog.
Reporter "Beogradske hronike": I da li se vi ovde nekad bijete? Gimnazijalac: Da. R"BH": Kada? G: Pa kad npr. on zna bolje geografiju od mene.... R"BH": ???? A čime? G: Pa uglavnom šestarima...poneki put i trouglovima... R"BH": !?
Jedina stolica u stanu kojoj je sekundarna primena sedenje, dok je primarna - tovarenje garderobe na nju dok se ne prevrne, ili dok se od težine stvari na njoj ne probije kroz plafon komšije ispod. Neizostavni sobni detalj 90% tinejdžera. Kada dolaze gosti, sadržaj sa stolice se elegantno isprazni u orman.
Pijani autor većine zbirki zadataka iz matematike za srednje škole. Postavlja se pitanje: Da li je i on sam znao rešenja na sopstvene zadatke?
Frustrirani učenik 2. godine gimnazije: Profesorka, možete li da nam objasnite ovaj zadatak što ste nam zadali za domaći? ''Naći sve vrednosti x, za koje postoji bar jedno a, -1<a<2, tako da važi nejednakost (2-a)x+(1-2a)x-6x+(5+4a-a4)<0''. Profesorka: (...) Niševiću, zapamti pa me pitaj kasnije (u sebi: prokleti Vene!)!
Dovoljan je jedan film i jedna noć u nekom porodilištu pa da shvatite da postoji velika razlika između nas i njih. Amerikanke se porode iz dva napona, jednog krika i uz tri graške znoja i to bez pomoći babice. Porođaj u američkim filmovima je toliko brz i polutraumatičan da najviše liči na pošteno sranje u uslovima polutvrde stolice. Iz svega ovoga ja sam zaključio da su naše žene ili ekstremno uske pa ne mogu ni kornišon valjano da izguraju ili su naša deca toliko glavata pa satima i danima imaju problem da se proburgijaju.
Porođaj u američkom u filmu
Porodilja: I think baby is coming. Seda na stolicu i širi noge. Babac: Dušo vidi se glavica, gurni samo jednom i gotovo je. Zavlači glavu ispod spavaćice i između nogu porodilje. Porodilja: AhhhOhhhhUUUUUUUUuuuuuuuuuuuuhhhhhhhhhh. Čuje se kme-kme. Babac: Izlazi iz spavaćice i međunožja i drži okupanu, rumenu, povijenu i pregledanu bebu jer ju je u međuvremenu skenirao. Sve to saopštava majci. U sledećem trenutku beba i majka spavaju, a babac popravlja frizuru pred ogledalom.
Balkansko porodilište
Porodilja: Imam bolove i nešto mi curi. Babica: Idemo gore dušo, videćemo šta će biti narednih dana. Sledi opraštanje, ne pozdravljanje već pravo opraštanje. Sat prvi: Ja: Lucky Strike ode u dim. Sat drugi: Babica: Otvorena je za 2 prsta. Ma šta to značilo gledam u dva prsta, ali ne znam koja dva da kombinujem. Sat treći: Babica puši, doktor jebe. Sat četvrti: Doktor puši, babica jede. Sat peti: Svi gledamo Noletov tenis. Sat šesti: Doktor: Znate dete je ortodijagonalno, posteljica tangentalno, voda teče, beba se raduje a žena od bolova luduje. Dalje, mom sinu trebaju pare da istetovira Če Gevaru na obrazu i pandu na leđima a švalerka mi rekla da je neću jebati dok ne nabavim španske kuglice. Mali prilog za mir u svetu, parenje pandi i kuglice bilo bi dovoljan za sat sedmi. Sat sedmi: Po kricima koji dopiru siguran sam da je neko upao u bazen sa piranama. Sat osmi: Mučenik u bazenu sa piranama je konačno oglodan i smirio se. Sat deveti: Doktor: Evo ga tvoj mali, malo je modar i uzdrhtao, ima još po neku mrljicu od krvi. Čini se zdrav. Pedijatri će ga pregledati u narednih nekoliko dana i dati ocenu. Sve što se kod žene razbucalo ili smo mi razbucali vratiće na mesto studenti kada sutra budu došli na vežbe. A da se ne bi roštilj ohladio i vino zagrejalo donesi ti to nama u satu jedanaestom.
Omiljeno pitanje starijih članova šire i uže familije pre njihovog svečanog predstavljanja kada zovu telefonom. Prethodi mu arsenal pitanja i odgovora za čije vreme može viza da se izvadi.
M: Aaalooo dobro veče! J: Dobro veče. M: Kako ste? Jeste zdravo? J: Dobro smo. Zdravi smo. M: Ima li zime? J: Ima M: Kako si ti sine? J: Dobro je. M: Je' slušaju matori? J: Slušaju. M: Ima li kak'a devojkara? J: Ima. M: Jel znaš ko je na telefonu? J: Ne'am pojma! M: Ovde deda Mića iz Obrenovca jel se sećaš ti mene? J: Ne mogu da se setim. M: Kako bre ne znaš ja sam jednom kad si ti bio mali dolazio, uzim'o mistriju od tvog dede! DEDA MIĆA iz Obrenovca BRE! J: Ne znam stvarno. M: Pa sa kim ja razgovaram? J: Sa Jovanom Ilićem. M:... J: Alo!? M: Ja sam izgleda pogrešio.tu tu tu J: Idi deda u tri lepe pizde materine prođe mi poluvreme dok se ti identifikuješ!
Pripadnici generacije sadašnjih tridesetogodišnjaka, oni koji žare i pale u "pitaj kurac više kojim" ciklusima Slagalice. Oni su za ovu emisiju, ono što je Gale Kerber među čupavcima, dildo među igračkama za velike devojčice, i bivši diktator Ugande Idi Amin među ljubiteljima pohovanih ljudskih guzova. Gospoda, čije je odrastanje išlo uporedo sa emitovanjem najpopularnijeg srpskog kviza. Oni u klonji nisu drkali na Pan-erotiku, već su iz "Borbe" nasumice izvlačli slova, pa od istih sastavljali reči. Retko ko od njih je u ranoj mladosti nešto karo, ali zato skočko-pik-karo kombinaciju izvlače bez problema, k'o Luna Lu iz džepa dotrajali kurton, kad u VC odvuče devetnaestogodišnjeg kelnera.
U društvu im je retko k'o bacao kosku, izuzevši klince iz matematičke sekcije, ali zato slažu tačan broj pre nego što protivnik uspe da izgovori "STOP". Nemaju kafić ili restoran, ali zato poseduju "Metal-ineks" nameštaj, a atelje "Antre" Stara Pazova tepisi, im bleje i u kujni. Dok ostatak populacije reč "ortak" asocira na prijatelja, terminatori će se setiti 347. izdanja stripa "Zagor" gde je ovaj svog vernog pratioca Čika nazvao ortakom. Naravno, to je i konačno rešenje, jer terminatori su uvek u pravu. Najviše vole igru "Ko zna, zna", jer nema šta ne znaju. Od grada Kito, prestonice Ekvadora, sve do autora dela "Ispod svetla moskovskih lampi- Nastja trotoarka", ništa im neće promaći, jer sve je to bar jednom bilo u "Politikinom zabavniku", a oni poseduju sve brojeve. Nikad im se nije dizao na Brenu, prljave maštarije su im se uvek sastojale od aktuelnih voditeljki kviza, sa povremenim uletanjem u kadar, Mile Canić u mrežastim čarapama i gotik korsetu.
Fakultetski obrazovani ili ne, pripadnici generacije Slagalica terminatora, iz ciklusa u ciklus, razbijaju staro i mlado. Kojekakvi apsolventi, moleri kojima je hobi enigmatika, matore komunjare koje su završile žurnalistiku u Sarajevu, svi skupa mog samo da im zubima sviraju soložu o stidne dlačice. Iako Zeka Milioner pruža mnogo više para i tri pomoći, Deki Di Džej Pantelić čašćava aplauzom, SOS kanal u SMS kvizovima nudi slatke osmehe polupismenih radodajki, jebe se njima, ostali su verni svom kvizu. Zbog posvećenosti i lojalnosti, nek im svako veče bude dobro, brda im se u zlato pretvorila.
Voditeljka: U finalu 8643*4 pa sve to na kub, ciklusa TV "Slagalice", Marko Marković, 1977. godište, osvoio je kineski džip i sedam dana za 2 osobe, smeštaj bungalov u Banji Vrujci. Marko, vaši utisci?
Voditeljka: Hmm, dobro... Šta misli Vladimir Mrkalj, pravnik iz Beograda, 148:12, to je prilično ubedljiv rezultat?
VM: Ma svaka mu se dala, dečko je terminator. Zaslužio je da se vozi u džipcu, biće meni dosta i ovaj etison, ionako se ložim na Svetlanu Bojković, još od "Srećnih ljudi", kad je bila glavna sestra Valerija.
