Prenošenje obaveza po hijerarhiji dok ne dođe do onog ko, hteo ne hteo, mora da uradi.
Šef (sekretarici): Cico, molim Vas iskopirajte mi ovo u dva primerka. Hitno mi treba.
Sekretarica (službenici): Mico, ne znam gde mi je glava. Napravi mi dva primerka, ljubim te.
Služebnica (radnici za kopir mašinom): Ružo, provuci ovo dva puta. I požuri molim te, ne mogu ja da zevam ovde ceo dan.
Filmovi izuzetno propagandnog karaktera, čija je uloga da prikaže Srbe u što gorem svetlu u očima svetske javnosti. Zapadna publika ih prihvata zdravo za gotovo, dok ih muslimani i Hrvati verovatno gledaju s neviđenim uživanjem. Gde si sada, Nikolaje Velimiroviću, da opet sviraš frulu u Hajd Parku i zboriš istinu...
Klasičan egzemplar jednog ovakvog filma
Pravdoljubivi američki piloti Tom i Hari krstare vazdušnim prostorom Bosne i Hercegovine/ Hrvatske, za vreme srpske klerofašističke agresije na te prostore. Iz svoje letelice oni smotre i fotografišu genocid nad nevinim muslimanima/ Hrvatima, koje sprovodi poludeli general bosanskih/ krajiških Srba imena Arkan Dragojević. General Dragojević je primetio njihovu letelicu i naređuje trenutno obaranje iste. Uprkos maestralnim izbegavačkim manevrima hrabrih Toma i Harija, njihov vazduhoplov biva pogođen, ali piloti uspevaju da se katapultiraju iz kabine i spuste se na zemlju padobranom. General Dragojević primećuje padobrance i šalje svoju desnu ruku, Mileta ( momak kome je krst sa ocilima utisnut na čelu, na leđima mu je istetovirana karta Velike Srbije, i u slobodno vreme sakati zarobljene hrvatske domobrane/ siluje trudne muslimanke ) u poteru. Padobranci se spuštaju u opustošeno muslimansko/ hrvatsko selo, u kome im mršavi izgladneli meštani, obliveni krvlju i razrogačenih očiju pričaju o srpskim zločinima u području njihovog sela. ( Kamera skroluje preko uplakane trudnice, starca izgubljenog u mislima i lokalnog siročeta do spaljenog lokalnog religijskog objekta ( džamija/ katolička crkva, ispred koje se zarad maksimalno dramatičnog efekta klati obešeno telo hodže/ župnika ) ) Tom i Hari, preneraženi srpskim primitivizmom i divljačnošću, kunu se u "stars end strajps " i demokratiju da će krvoloci biti dovedeni pred lice pravde... U tom trenutku, na scenu stiže Mile sa svojom četom koljača ( koji garava lica izleću iz teretnog prostora kamiona u kome se čuju zvuci turbofolka, i svi u rukama stežu oveći nož i polupraznu flašu rakije ) Meštani se bacaju pred krvnike goloruki da bi omogućili bekstvo američkim prijateljima. Piloti uspevaju da pobegnu u brda, sa sobom vodeći trudnu muslimanku/ Hrvaticu sa kojom Tom tokom filma razvija romantičnu vezu. Nakon potucanja po šumama i gorama, naši junaci uspevaju da lociraju radio i dojave stanje stvari centralnom štabu. Film se završava spektakularno, sa gomilom marinaca koji iskaču iz helikoptera i ispaljuju metke u srpske vojnike koji su preživeli masovno bombardovanje područja. Mile biva ubijen rafalom preko leđa, koji mu totalno uništava tetovažu ( simbolika ? ) General Arkan Dragojević je uspeo da pobegne vozeći šleper pun zlata i bele tehnike. Tom posmatra zalazak sunca, i grleći svoju novopronađenu ljuvab Fahretu, zariče se da će privesti zlikovca pravdi.
Ideal svakog muškarca. Devojka o kojoj sanjaju, ona koja bi bila uz njih u dobru i u zlu. Ona kojoj se poveravaju, ona koja brine o njima i koja ih voli bezuslovno. Ona koja se ne šminka previše, oblači se pristojno, lepo je vaspitana, dobro kuva i ume da sluša i savetuje. Medjutim, kada je pronadju, dodeljuju joj titulu najbolje drugarice.
- Deki, znam da si smoren, ali digni glavu gore, znaš da uvek možeš da računaš na mene. Ako ti bude trebao razgovor, znaš da uvek možeš da me zoveš pa makar bilo 3 ujutru. Adje, dodji kod mene sutra, praviću ti palačinke.
- E, car si. U jbt, izvali onu plavušu, kakva pi*ka. Kakave sise, jaaaaaao, oženio bih je!
