Slalomsko spuštanje i brutalno suptilan prekid baronske seanse.
-I onda joj podignem noge u vis, okačim ih o ramena i zarijem joj ga do kraja, ljudi moji to je najbolja poza u istoriji poza, četres' pet minuta sam je tako arčio, prskala je kao fontana kod Beograđanke, 'naš kako su mi mokri čaršavi bili, ej vrištala ne možeš da veruješ, a onda...
-Fenomenalno jebote. Šalu na stranu, recite koliko je ceo svet otišao u kurac kada su najbolji fudbal koju sam gledao u poslednjih šest meseci igrali Totenhem i jebeni PAOK?
Riječi koje Srbin izgovara kad mu se potrefi par dana bez problema.
-Ma šta je ovo jeb'o te,sve mi kako treba:pare,žena,ljubavnica...Nešto nije u redu...Ček da turim kamenčić u cipelu,bar da žulja nešto,da se ne ureknem.
Pojava vidljiva prilikom snošaja sa cupikama teškim jedva 50-tak kila, vižljastim kao mačići, koje prevrćeš po rukama, nosaš ih na kiti uz stepenice, obrćeš ih naglavačke za stojeću šezdeset devetku... a kad treba da iz gepeka izvučeš vreću cementa od 50 kila da bi na ujakovoj terasi u Čortanovcima zakrpio popucali beton kičma ti puca i stenješ "Pu, pedeset vam majki jebem svima koji ste ga pakovali tako!"
Rakijski kompliment. Odeš negde u goste, zvono, izuvanje, coke-coke-coke, "Jeste stigli?", perjane jakne sve jedna preko druge na krevetu u spavaćoj ili na čiviluku dok ne naprave prav ugao, bubnjara emanira toplotu, "Da posedamo", "Jeste za nešto žestoko?", "Vala može", "Ovo je moja, da vidiš što ide uz pršutu", "Da probamo", plop, klo-klo-klo-klo-klo-klo, klo-klo-klo-klo-klo-klo, klo-klo-klo-klo-klo-klo, zapuš, "Evo izvolte", "Fala", eksiranje... ...rakija klizi do želuca i eksplodira, talas vrućine se diže i udara u čelo iz kog izbija 'ladan znoj, dolazi do kratkog spoja te poremećaja moždanih sinapsi, pa hoćeš da se počešeš a ono prdneš, neko te prekorno pogleda ali to više nije tvoja žena nego četiri Dragane Mirković, mašu prstima na čijim vrhovima u srebrnim odelima plešu valcer Nele Karajlić i Alan Čumak na taktove "Devojke iz grada" Eltona Džona, prostor iza počinje da svetli i eto ga Kraljeviću Marko, nosi miraz od suvoga zlata da ti staru majku gleda koja nailazi oka bistra, važnija je od Glorije Pavković i Nebojše sa njom zajedno. Odozgo doleće zlatomuda vila i svima podari po kačicu sjeničkog kajmaka i vruće proje i zapeva, pa čak i za pojas zadene. I taman da kreneš putem od žute cigle, gde cveta limun žut, u susret Džudi Garland u mrežastoj majici i sa zečjim repom iz dupeta u duginim bojama kad...
..."Jel dobra, a?" Shvatiš da je delirijum trajao samo delić sekunde. "Au, tera voz!"
