Део уличног инвентара који би требало да садржи украсне биљке, али много чешће садржи ђубре. Из непознатих разлога, људи је мешају с кантом за отпатке.

fraza koja se koristi u 2 slucaja: prvi je klasicno samoopravdavanje kad nas situacija prosto natera da se nepristojno izrazimo (a nas je sve tesko na to naterati, khm), a znamo da ipak ne bi trebalo to da uradimo zbog auditorijuma kom se obracamo. Druga upotreba ove fraze ima prosto za cilj da pokaze sagovornicima koliko smo dirty-minded.

Особа која је у стању (и која, штавише, осећа неодољиву потребу) да започне разговор са људима које први и највероватније и последњи пут у животу види: то се дешава на јавним местима- у парку, у продавници, аутобусу/возу/шинобусу/небитно, библиотеци, аутобуској или железничкој станици, банци, пошти и свим осталим локацијама које могу и не могу да вам падну на памет. Њихова специјална моћ се састоји у томе што тако лако скачу с теме на тему, да не стигнете ни да помислите "шта бре ова(ј) од мене оће?!" а они су већ променили три теме и дубоко зашли у четврту. Наравно, ништа што дотична особа каже вас нимало не занима, али ако сте иоле уљудни, буквално нисте у стању да се извучете, јер би за то било потребно да их отерате тамо где сунце не сија. Ништа друго они неће схватити као "е, давиш ме и окани ме се".