Sve što se radi da bi se popunila zahtevana forma ili sopstveni rejting u tuđim očima.
-Idemo li sada da izjavimo komšinici saučešće? Red je.
-Ženo, o pokojniku sve realno pa samo da te podsetim da si celu platu dala na retrovizor pošto ga je on "pozajmio" sa naših kola; da uredno baca opuške na našu terasu i da smo ga uhvatili na delu i opominjali. Taman sam hteo da ga prebijem zato što je takav red ali je iznenada umro.
Боби, можеш тако док си у тим годинама. Кад, Боже здравље, зађеш у неке веће, поведи рачуна о статистици: просечан животни век у Србији гледе сполова. Надживе нас, батице, па после буде "где си ти што си ме прозивао, ја дошла да ти видим леђа и будући гроб, да знам где треба да заиграм".
Ја одавно морам о томе да размишљам, ти имаш још времена... Користи га паметно!
(И у моје име.)
Hahah, pa znam ja da će svaki ženski skot da nas nadživi, mene naročito jer sam poprilično strastven a to se sve odražava i na fizičko zdravlje, jednostavno sve ima svoju cenu... Mada uvežbavam samokontrolu i distanciranje glave od srca u poslednje vreme, jer ipak ne želim više da dozvoljavam da mi zdravlje strada zbog onih kojima je u opisu posla da bez trunke emocija dižu pritisak ljudima. Primetio sam napredak kod sebe u smislu da više ne želim ni da se svetim nikome, mislim da sam se popeo stepenik više na duhovnoj lestvici, ili možda je bolje reći- hijerarhiji, jer sebe smatram autoritetom naravno... A poenta komentara i jeste bilo da joj skrenem pažnju da je užasno šaliti se sa smrću čoveka, nečijeg muža, oca, prijatelja. Nije lepo smejati se tuđoj nesreći. Šamar će već dobiti, nekad, negde, od više sile
Neki dan u crkvi na opelu, sahrana jedne gospođe vaših godina gospa Majov, i u sred obreda liku iza mene zazvoni telefon, i legenda umesto da ga samo isključi i to je to, izleti mu komentar "e jebem ti mater pih zaboravi da te ugasim" ja krenem da se smejem i pokušavam da se suzdržim ali na kraju sam morao da izađem iz crkve jer nisam mogao više da se obuzdam