Opijanje iznova i iznova, iz godine u godinu a sve zbog toga da bi shvatili šta se dešavalo ono veče kad smo prvi put okusili alkohol i napravili rupu u pamćenju. A rekonstrukcija je uvek savršeno ista, sa sve novom selektivnom amnezijom.
- Gde si ortak, sinoć sam te tražio na Jocinoj svadbi ali niko živ nije znao šta se desilo sa tobom. Kažu da su te videli da si došao ali od kad se selo za sto gubi ti se svaki trag.
- Ma nemam pojma, ničeg se ne sećam. Jutros se probudio u nekom vagonu pored beskućnika, bez novčanika, sa razbijenom arkadom a u rukama mi se nalazio onaj jebeni kompjuter što nose parking servis lešinari.
- Šta li se tebi izdešavalo... Čega se zadnje sećaš?
- Sećam se da sam sipao treći vinjak tokom predjela i tu gubim svaki kontakt sa memorijom.
- Znaš kako, ajmo do našeg bircuza na po vinjak, možda se onda setiš.
- E, pa tamo sam i krenuo, da probam da rekonstruišem događaje. Frka mi zbog dokumenata jebi ga, ne mogu da se vijam sa šalterušama.
Baš mi se sviđa, lepo sročeno. +
Ovo je jako :)