U našem narodu, sve što se desi, a da niko nije vidio, dobiće sasvim novu dimenziju. Sve što se desi dobija težinu tek nakon rekonstrukcije tog događaja od strane komšija.
A: " Čujem da je mali Ratkov imao neke prelome, ka'e eno ga leži na hirurgiji?! Pa šta je bilo?"
B: " Ma ćuti samo, vrag od dijeta pa et'. Ka'e bio se popeo na trešnju. Mater ga vikne iz kuće, rekla da mu je stavila boraniju da jede. On kako je to čuo, natkuči se i stane na suvu granu. Ka'e samo je uspio izustiti "jesi zakajmačila?" kad je grana pukla i on se strmoglavio niz drvo. Veli Ratko da je dobro, raduje se što ne može u školu sad ić'."
Opijanje iznova i iznova, iz godine u godinu a sve zbog toga da bi shvatili šta se dešavalo ono veče kad smo prvi put okusili alkohol i napravili rupu u pamćenju. A rekonstrukcija je uvek savršeno ista, sa sve novom selektivnom amnezijom.
- Gde si ortak, sinoć sam te tražio na Jocinoj svadbi ali niko živ nije znao šta se desilo sa tobom. Kažu da su te videli da si došao ali od kad se selo za sto gubi ti se svaki trag.
- Ma nemam pojma, ničeg se ne sećam. Jutros se probudio u nekom vagonu pored beskućnika, bez novčanika, sa razbijenom arkadom a u rukama mi se nalazio onaj jebeni kompjuter što nose parking servis lešinari.
- Šta li se tebi izdešavalo... Čega se zadnje sećaš?
- Sećam se da sam sipao treći vinjak tokom predjela i tu gubim svaki kontakt sa memorijom.
- Znaš kako, ajmo do našeg bircuza na po vinjak, možda se onda setiš.
- E, pa tamo sam i krenuo, da probam da rekonstruišem događaje. Frka mi zbog dokumenata jebi ga, ne mogu da se vijam sa šalterušama.
