Ono što svaki čovek radi u razgovoru sa starim ljudima, kao da oni imaju problema sa komprehencijom izgovorenog sadržaja, gluvi su ili glupi. Neki se toliko užive u ovaj govor da sami postaju retardi.
A:Bako, jel' lepo kod vas tu na selu?
B:Šta reče, sine?
A:Kažem, jel' lepo, ovce, krave, livade i to?
B:Ne znam, sine, sneg je do kolena, kuća zatrpana, crep propada, Žika kaže da će krov da se sruši...
A: Aha, aha. A jel' kopate krompir i to?
B: Otkad se u zimu kopa, zlato babino? Da privirimo iz kuće ne možemo, mećava bije k'o...
A:A, lepo, lepo. Jel' baba, jel' pšenica proklijala?
B:Šta ja znam, dete, ne gledam svaki dan da vidim kol'ko raste. A i de ćeš videti od snega, zatrpani smo, kaže ti baba...
A:Taj rad. E, baba, došli mi neki drugovi, mama kaže da te pozdravim, pa ti, ono, pazi koze, pokosi seno i to...
B:More, idi bre u pičku materinu i ti i krompir i seno.
