rezanje diskova je pre par godina bio najbolji način za zbližavanje sa drugaricama iz razreda. naročito u vreme kada su brzine rezača bile od 1 do 4x
u to vreme je onaj ko je imao rezač bio baja u odeljenju, i sve drugarice koje su htele da režu muziku su dolazile kod njega da biraju pesme, a za vreme dok se cd reže (oko 20min pri brzini od 4x) morao je da iznalazi razne načine da razonodi posetu... naročito jer i računari nisu bili dovoljno jaki da podnesu još neki proces sem rezanja, pa čak ni muziku...
a onda su računari postali brži, a rezanje diskova postalo lako dostupno svima...
onda kada smo porasli i doslo je vreme studija, ekvivalent rezanju diskova na sporim rezačima je kuvanje kafe na švalerski rešo
u stara vremena pre pojave računara, slično pozivu za rezanje diskova je bio poziv "da slušamo ploče"
Procedura skladištenja podataka na običan komad plastike! Inovaciona na mnogo načina! Svodi se na upisivanje "laserom" (Dr. Evil), neke verzije morzeove azbuke, na za to predviđeni mikroskopski rupičast deo diska!
Kućni rezači su nam postali dostupni, pre relativno kratkog vremenskog perioda, još uvek se sećam vremena, kada ste na kućištu imali samo jedan čitač za flopi i jedan za obične diskove... Eee blažena vremena bez danas nam tako omražrne rečenice "'Ej, 'ajde molim te nareži mi..."
Aaaaaa reži sam pi^ka ti materina, imaš komp 'iljadu godina, neznaš da narežeš image!?
P.S. Zašto to zovu 'rezanje', nemam pojma, ali definitivno je bolje nego 'burning' (paljenje)...
Mada s' vremena na vreme, čujem da nekom od mojih komšija (gore navedenih), počne da dimi iz rezača...
Šta znam, al' objasni ti ljudima, da je gramofonska ploča - za gramofon, a CD - za retrovizor!
Usluga koju ti dosadne komšije najviše traže,a ne daju diskove.
-"E,el možeš to da mi narežeš?"
-"Ne'am disk."
-"Ajde molim te,kupiću ti tri diska!"
Jedan vidova zarade studenata u Srbiji.
