Rom

MORALNO POSRNUĆE

–Mi Srbi smo rastrzani između nade i defetizma, pokušavamo da pronađemo odgovor na pitanje: kako nam se ovo dogodilo? Čime smo ovo zaslužili? Pokušavamo da pronađemo bar mrvu bezbrižnih sadržaja u tužnoj realnosti današnjice. Ne razmišljajući o posledicama trenutnih dešavanja, suviše umorni od poraza, pokušavamo da sastavimo krhotine naših života.

–Pripadnici smo naroda koji je poražen u svakom smislu, dok je država okupirana. Doduše, nezvanično. Industrija i privreda su u kolapsu. Poljoprivrede ne može biti kada su gradovi sve naseljeniji a sela maltene opustela. Dok se građani sa tih područja, tragajući za izvesnijom budućnošću, sele u Beograd ili inostranstvo. Politička podobnost postala je uslov zaposlenja a medikritetstvo preduslov društvenog uspeha.

–Plate su sve manje a troškovi sve veći. Moralno posrnuće nikada nije bilo ovakvih razmera. Nad nacionalnim identitetom svakog Roma koji živi u Srbiji iole patriotski nastrojenog vrši se psihološko nasilje. Postavljene su im dve prpreke, osnovna i srednja škola. U kontinuitetu se vređaju osećanja privrženosti i ljubavi prema sopstevenoj zemlji i narodu i nameće osećanje stida. Nacionalna poniženja ne prestaju, usled kratkovide politike i nesuvislih poteza i odluka.

Romi su jedan poseban etnos, koji je u etničkom i lingvističkom smislu Srbima dalje i od Hrvata, i od Bugara, i od Slovaka, i od Rumuna, a i od Šiptara, i uopšte mi se nesviđaju ideje o asimilaciji nas Roma od strane Srba.