Kretenski naziv za Cigane koji je neznamnijasam koji imbecil smislio iz neznamnijasam kog razloga. Kretenski je zato sto je paradoksalan, a paradoksalan je zato sto Cigani sami sebe nazivaju Ciganima, te ako oni sami sebe nazivaju Ciganima zasto ih mi ne bismo nazivali Ciganima??? Nivo iznerviranosti koji se stvori u meni kad god cujem to "Rom" na TV-u je od prilike isti kao kad vidim W umesto V!
voditeljka: "Romi ispod Gazele..."
ja: "Jebali te da te jebali oni svi od reda seljancuro nepismena picka ti materina ko te zaposli da radis na televiziji jeb'o ti pas mater..." itd. Poduzi mohi hejt...
Da. Definitivno ima dobrih fora, svaka čast onima koji ih smisliše. Respect Vukajlija.
MyCity Forum · 4. Februar 2009.
Rom znaci covek na romskom jeziku. Ciganin potice od grcke reci koja znaci prljav. Prosto da se covek zapita sto se vredjaju na naziv cigani.
I šiptari se vređaju na "Šiptari". To su sve životne misterije.
Poreklo Roma
Poreklo i postojbina Roma na osnovu lingvističkih nalaza danas se tvrdi da su Romi poreklom iz Indije. Velike seobe Roma desile su se u vremenu od V-XII veka, kada su zapravo započeta tri velika migraciona talasa, odnosno tri pravca kretanja.
- Prvi migracioni talas išao je prema Egiptu.
- Drugi na sever i na zapad.
- Treći preko Egejskog mora i ostrva u južne delove Grčke.
Kretanje prema Balkanskom poluostrvu pada u vreme najezde Turaka na Balkan, a činjenica da su Turci zadržali na Balkanu pet vekova leži razlog što su se Romi na ovom prostoru zadržali najduže i u najvećem broju. Međutim, balkanske zemlje nisu bile krajnja tačka u Evropi gde su se romska kretanja zaustavila. Naime, još u XV veku njihovo prisustvo zabeleženo je u Transilvaniji, Saskoj, Francuskoj i Danskoj, a u prvim decenijama XVI veka i u Poljskoj, Rusiji i Švedskoj. Danas Roma ima na svim kontinentima i u većini država na svetu.
Najveći broj naziva koje imaju različite grupe Roma, najčešće su vezane za njihova zanimanja. U prošlosti, a i danas, može se čuti da Rome nazivaju Ciganima, što je za njih uvredljivo i zato se ne može naći u romskom jeziku.
Specifični elementi romske kulture su jezik, muzika, religija i mitovi.
Romski jezik je jedino što su Romi poneli iz Indije. Romski jezik i njegovi dijalekti srodni su jeziku plemena Dardi i Kafistranu, kao i jeziku plemena Hidukušu u Indiji. Po svojoj osnovi, on predstavlja varijantu Pali jezika, koji je razvijena forma Sanskrita.
Jezik kojim se služe Romi u Srbiji ima dva roda: muški i ženski, a od brojeva-jedninu i množinu, sa pojednostavljenom deklinacijom, sa osam padeža i proste i složene adverbe za negiranje. Tri glavna dijalekta: lejaški, arlijski i tamarski.
Muzika kod Roma je raznovrsna i veoma komplikovana, kako po svom poreklu, tako i po svojim funkcijama u društvu balkanskih naroda uopšte, a posebno u romskim etničkim skupinama. Najstariji pomen o muzici kod Roma u jugoslovenskim zemljama potiče iz polovine XV veka.
Muzika kod Roma u Srbiji javlja se pre svega kao zanatski proizvod. Stoga su svoju muziku podešavali prema potrebama i ukusu okoline, što dokazuje činjenice da Romi sviraju melodije, pre svega one zemlje u kojoj žive. U Srbiji postoje četiri glavne grupe muzičke kulture:
Istočnjačka ( iz Turske )
Srednjeevropska ( iz Mađarske )
Starobalkanska ( iz Rumunije, Grčke, Albanije )
Ciganska ( izvorna )
Tradicija Roma je da se muzika neguje, da se veština sviranja instrumenata prenosi s' kolena na koleno i da je ova veština postala jedna od najvažnijih prepoznatljivih znakova romskog etnikona.
Religija
Romi pre dolaska u Evropu, iz Indije krenuli kao pagani koju su poneli iz sopstvene postojbine, kojom bi se među drugim narodima razlikovali. Romi se brzo prilogađavaju religiji naroda one zemlje u kojoj žive. U hrišćanskim zemljama oni se krste, a među muslimanima klanjaju.
Međutim, Romi ne čine to radi odricanja od pripadujuće vere, već iz razloga što im njihovo ekonomsko stanje ne omogućava striktno izvršenje određenih verskih normi i ritualnih obreda. Oni svoju glavnu veru, koja je mešavina Islama i Hrišćanstva na bazi paganstva, održavaju kalemeći na nju izvesne verske norme drugih konfesija. Sve te elemente oni čvrsto čuvaju i neguju u svojoj veri.
Kod Roma postoje brojni običaji:
• običaj o rođenju deteta
• svadbeni običaj
• rođendan
• imendan
• posmrtni običaj
• pobratimstvo i posestrimstvo
• krsna slava ( Đurđevdan, Petrovdan, Velika Gospojina, Sveta Petka-Paraskeva, sveti Arhangel Mihail, Sveti Nikola)
- Ramazan i Bajram
• godišnji praznici ( Badnji dan, Božić, Vasuljica, ispraćaj zime o Svetom Atanasu - 31. Januar, Marta, Poklade uskršnjeg posta, Todorova subota, Tetka Bibija, Lazareva subota, Veliki petak, Uskrs, Dodole).
Vidno mesto kod Roma zauzimaju mađija, rituali, bajanje, vračanje, gatanje, verovanje u snove, verovanje u nadprirodna bića (vile, veštice, zmajeve, karakondžule, vampire).
U narodnoj medicini su poznati vidari, hirurzi, vrači i žreci, a takođe i veterinari (đambasi).
Romsku narodnu književnost čine: pripovetke, bajke, mitovi, legende, priče i basne, pesme (lirske, dečije.), zagonetke, poslovice, tužbalice, ora i igre.
U Srbiji Romi su jedna od najmlađih populacija. Najbrojnija je starosna grupa do 14 godina (oko 41%), koja sa grupom mladih od 15-24 godina (21%) čini ukupno 62% romske populacije. Samo 4% Roma pripada starosnoj grupi preko 60 godina.
Баш си се потрудио, хвала за коментар. Али још их је и Иво Андрић називао Циганима.