Kretenski naziv za Cigane koji je neznamnijasam koji imbecil smislio iz neznamnijasam kog razloga. Kretenski je zato sto je paradoksalan, a paradoksalan je zato sto Cigani sami sebe nazivaju Ciganima, te ako oni sami sebe nazivaju Ciganima zasto ih mi ne bismo nazivali Ciganima??? Nivo iznerviranosti koji se stvori u meni kad god cujem to "Rom" na TV-u je od prilike isti kao kad vidim W umesto V!
voditeljka: "Romi ispod Gazele..."
ja: "Jebali te da te jebali oni svi od reda seljancuro nepismena picka ti materina ko te zaposli da radis na televiziji jeb'o ti pas mater..." itd. Poduzi mohi hejt...
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
Rom znaci covek na romskom jeziku. Ciganin potice od grcke reci koja znaci prljav. Prosto da se covek zapita sto se vredjaju na naziv cigani.
I šiptari se vređaju na "Šiptari". To su sve životne misterije.
Poreklo Roma
Poreklo i postojbina Roma na osnovu lingvističkih nalaza danas se tvrdi da su Romi poreklom iz Indije. Velike seobe Roma desile su se u vremenu od V-XII veka, kada su zapravo započeta tri velika migraciona talasa, odnosno tri pravca kretanja.
- Prvi migracioni talas išao je prema Egiptu.
- Drugi na sever i na zapad.
- Treći preko Egejskog mora i ostrva u južne delove Grčke.
Kretanje prema Balkanskom poluostrvu pada u vreme najezde Turaka na Balkan, a činjenica da su Turci zadržali na Balkanu pet vekova leži razlog što su se Romi na ovom prostoru zadržali najduže i u najvećem broju. Međutim, balkanske zemlje nisu bile krajnja tačka u Evropi gde su se romska kretanja zaustavila. Naime, još u XV veku njihovo prisustvo zabeleženo je u Transilvaniji, Saskoj, Francuskoj i Danskoj, a u prvim decenijama XVI veka i u Poljskoj, Rusiji i Švedskoj. Danas Roma ima na svim kontinentima i u većini država na svetu.
Najveći broj naziva koje imaju različite grupe Roma, najčešće su vezane za njihova zanimanja. U prošlosti, a i danas, može se čuti da Rome nazivaju Ciganima, što je za njih uvredljivo i zato se ne može naći u romskom jeziku.
Specifični elementi romske kulture su jezik, muzika, religija i mitovi.
Romski jezik je jedino što su Romi poneli iz Indije. Romski jezik i njegovi dijalekti srodni su jeziku plemena Dardi i Kafistranu, kao i jeziku plemena Hidukušu u Indiji. Po svojoj osnovi, on predstavlja varijantu Pali jezika, koji je razvijena forma Sanskrita.
Jezik kojim se služe Romi u Srbiji ima dva roda: muški i ženski, a od brojeva-jedninu i množinu, sa pojednostavljenom deklinacijom, sa osam padeža i proste i složene adverbe za negiranje. Tri glavna dijalekta: lejaški, arlijski i tamarski.
Muzika kod Roma je raznovrsna i veoma komplikovana, kako po svom poreklu, tako i po svojim funkcijama u društvu balkanskih naroda uopšte, a posebno u romskim etničkim skupinama. Najstariji pomen o muzici kod Roma u jugoslovenskim zemljama potiče iz polovine XV veka.
Muzika kod Roma u Srbiji javlja se pre svega kao zanatski proizvod. Stoga su svoju muziku podešavali prema potrebama i ukusu okoline, što dokazuje činjenice da Romi sviraju melodije, pre svega one zemlje u kojoj žive. U Srbiji postoje četiri glavne grupe muzičke kulture:
Istočnjačka ( iz Turske )
Srednjeevropska ( iz Mađarske )
Starobalkanska ( iz Rumunije, Grčke, Albanije )
Ciganska ( izvorna )
Tradicija Roma je da se muzika neguje, da se veština sviranja instrumenata prenosi s' kolena na koleno i da je ova veština postala jedna od najvažnijih prepoznatljivih znakova romskog etnikona.
Religija
Romi pre dolaska u Evropu, iz Indije krenuli kao pagani koju su poneli iz sopstvene postojbine, kojom bi se među drugim narodima razlikovali. Romi se brzo prilogađavaju religiji naroda one zemlje u kojoj žive. U hrišćanskim zemljama oni se krste, a među muslimanima klanjaju.
Međutim, Romi ne čine to radi odricanja od pripadujuće vere, već iz razloga što im njihovo ekonomsko stanje ne omogućava striktno izvršenje određenih verskih normi i ritualnih obreda. Oni svoju glavnu veru, koja je mešavina Islama i Hrišćanstva na bazi paganstva, održavaju kalemeći na nju izvesne verske norme drugih konfesija. Sve te elemente oni čvrsto čuvaju i neguju u svojoj veri.
Kod Roma postoje brojni običaji:
• običaj o rođenju deteta
• svadbeni običaj
• rođendan
• imendan
• posmrtni običaj
• pobratimstvo i posestrimstvo
• krsna slava ( Đurđevdan, Petrovdan, Velika Gospojina, Sveta Petka-Paraskeva, sveti Arhangel Mihail, Sveti Nikola)
- Ramazan i Bajram
• godišnji praznici ( Badnji dan, Božić, Vasuljica, ispraćaj zime o Svetom Atanasu - 31. Januar, Marta, Poklade uskršnjeg posta, Todorova subota, Tetka Bibija, Lazareva subota, Veliki petak, Uskrs, Dodole).
Vidno mesto kod Roma zauzimaju mađija, rituali, bajanje, vračanje, gatanje, verovanje u snove, verovanje u nadprirodna bića (vile, veštice, zmajeve, karakondžule, vampire).
U narodnoj medicini su poznati vidari, hirurzi, vrači i žreci, a takođe i veterinari (đambasi).
Romsku narodnu književnost čine: pripovetke, bajke, mitovi, legende, priče i basne, pesme (lirske, dečije.), zagonetke, poslovice, tužbalice, ora i igre.
U Srbiji Romi su jedna od najmlađih populacija. Najbrojnija je starosna grupa do 14 godina (oko 41%), koja sa grupom mladih od 15-24 godina (21%) čini ukupno 62% romske populacije. Samo 4% Roma pripada starosnoj grupi preko 60 godina.
Баш си се потрудио, хвала за коментар. Али још их је и Иво Андрић називао Циганима.