Ronaldinho

Bog je bio raspoložen i odluči ljudima pokloniti igru fudbal. Ljudi se zainteresovaše i počeše napredovati. A igra-zanimljiva. E onda Bog odluči da se rodi Pele. I Pele je toliko oduševio svojim majstorijama da ga ljudi počeše zvati fudbalskim Bogom. To se Bogu ne dopadne , sačeka malo i odluči da se rodi Maradona. Tu se čak i Bog prevario jer Maradona nije bio karakteran igrač. Bio je majstor ali istovremeno i prevarant. A ljudi radije pamte loše nego bolje stvari i Maradona se vrati u vlastitu nepismenost. E onda Bog odluči stvoriti Ronaldinha.
Toliku brilijantnost driblinga televizija ne može predočiti. Možete samo zaustaviti dah i zamišljati kako to izgleda uživo. Svi mi koji smo samo jednom šutnuli loptu znamo koliko je teško biti brz,precizan,maštovit virtouz kojeg istovremeno pokušavaju iskasapiti najkvalitetnije odbrane svijeta. Ronaldinho se zabavlja. On se igra fudbala. I njemu nije ništa neobično kad zabije gol recimo kao onaj što je dao Engleskoj na SP 2002. Naime svi igrači kad zabiju fantastično , prepuni su sebe ,trče,vrište,skaču i kao da žele reći : "fakat sam marka". Ronaldinho ne! Dok se svi oko njega čude njegovoj majstoriji on se samo smije i uživa. Njegove bravuroze su antologijske , njegov trening je gledalo pola planete. Zbog tog treninga je krenula teorija zavjere da je sve naštimano jer ljudi ne shvataju da genijalci mogu pogoditi prečku deset puta zaredom. Igrao je u najvećem klubu Španije. Bio prvak Evrope i svijeta. Mag.

Nakon što je dosegnuo vrh , otišao je u Italiju da se sunča. Upamtite ga dobro jer ko zna kad će se Bog opet pozabaviti fudbalom.