On ne haje za hranu, pa čak ni za novac, on je klošar posebne vrste. Brižljivo analizira asvalt, pločnike, stepeništa, javne površine. Svaka napuštena, nepotpuno dogorela cigareta njegov je plen. A takvih bude pregršt na buskoj stanici, gde po nepisanom pravilu vozilo nailazi malo po paljenju pljuge. Ili ispred lokala i prodavnica, gde radnice usred cupkanja sa šoljicom kafe u jednoj i cigaretom u drugoj ruci, bivaju prekinute potencijalnom mušterijom, te odbacuju zadimljeni opušak.
On ih revnosno sakuplja, sklapa i montira celine - cigarete, koje posle slasno pali. Njegovi prsti poput vitkih crva izranjaju iz rukavica i motaju tobako-frankeštajna, himeru Vinstona, Besta i slim-Karelije.
Zavisnost jača i širi se njegovim telom sa svakim podignutim duvanskim patrljkom, sakupljanje postaje njegov lajfstajl. On živi od žurbe drugih, njihovo vreme prepušteno je njemu i on ga oberučke preuzima, oblikuje i troši. Na kraju, sam duvan postaje nebitan. Nikotin je tu samo da pruži alibi sakupljanju delića odbačene stvarnosti, koja postaje njegova jedina i prava svrha.
Vidim ga na peronima. Blago poguren, netremice skenira betonsku zaravan. Čini mi se da bi ga pristajući autobus lako mogao iznenada udariti dok se gega po ivičnjaku, ali on na sluh manevriše, ne čekajući da šofer legne na sirenu. Sakuplja opuške, jedan po jedan. Neke odbacuje, neke zadržava, po samo njemu znanom kriterijumu. Napipavam u džepu skoro punu paklicu 57. Ionako rešavam da batalim pušenje, a tih petnaestak cigareta unutra sigurno mogu zameniti nekoliko desetina sa mukom sakupljenih opušaka. Prilazim mu i pružam paklu, mrmljajući neko smešno opravdanje. On podiže pogled. Malo se mršti, mutne rožnjače se napinju u pokušaju da shvati. Prihvata paklu bez reči. Ubacuje je u unutrašnji džep izlizanog kaputa. Okrećem se i vraćam na svoj peron. Nije baš ”dobro delo”, ali opet, bar sam se rešio pljuga. Hladno je, uvlačim glavu u okovratnik jakne. Bacam ponovo pogled unazad. Desetak koraka dalje, sakupljač se usporeno saginje i podiže novi ulov.
Nisam znao da si i ovakve pisao, CZ. +++
Eto kako može da se napiše i dugačka, a kvalitetna definicija, da ne bude smorna, da bude ozbiljna, a opet s prikrivenim, blago doziranim humorom.
Sećam se da sam kad god polemisao sa bivšim moderatorima (pre svega s Cikonom) kad na naslov okače dugačke definicije, ali smorne, pune patetike ili pesimizma...
Da su ovakve kačili, samo bih im čestitao.
A ova rečenica je, po meni, vrhunska.
Daj neki primer, baš me zanima.
To nije patetična definicija. To je definicija o ljubavi prema psu. Čavezova.
Moraš imati i izgubiti psa da bi je razumeo.
Da, jeste, Čavezova... Meni je zvučala mnogo patetično... I imala je mnogo ličnog (naravno, pisao čovek o svom psu), a kod ove CZ-ove toga nema (dobro, ima u primeru, ali primeri i jesu uglavnom lični).
Ali, patetika je vrlo rastegljiva kategorija, mnogo zavisi od subjektivnog doživljaja... Ono što meni jeste, tebi možda nije...
Ovde je 99% definicija napisano iz ličnog iskustva osim nekih tipičnih karikiranih, mada se i one verovatno zasnivaju na ličnim, ili iskustvima poznanika, prijatelja...Ne vidim u tome ništa loše. Čuj, pisao čovek o SVOM psu. Zamisli.
Pa ovde svi pišu o SVOJIM ženama, ljubavnicama, deci, muževima, jebačima, ljubavima..zašto ne i o psu?
Meni je ovo na primer, patetičnija definicija od Rekvijema. Jeste, super napisana, jezikom književnim vrhunskim, ali tema...lik skuplja opuške, buahahah, baš mi se srce cepa eee, pa ne skuplja hleb...
Pa to ti pričam. Patetika je vrlo subjektivna kategorija. Naravno da sam u oceni ove definicije izneo SVOJ stav.
Dakle, iako je tema sama po sebi patetična (klošar, je li, kud ćeš patetičnije), cenjeni autor Count Zero je uspeo da je izbegne u tekstu, upravo tim vrhunskim književnim sredstvima. Po meni, ovde, osim same teme, nema ni trunke patetike. Možda malo u primeru... ;)
Ja sam Bulgarkova skapirao kao nekog profesora Ruskog ili tako nešto a takvom čoveku ni kritiku ni bilo šta drugo zameriti ne možeš.
Za moj ukus, ovo je već previše tupljenja oko toga da li je bolji krompir pečen u rerni sa slaninicom ili u tiganju pržen na masti.
Ma fale mi ovakve polemike, ova sadašnja garnitura moderatora (čast svetlim izuzecima) nije tome dorasla. ;)
A i ne odabiraju ništa pa da ih malo izazovem. Mada, ne vredi... Neosetljivo je to na provokacije, moj ciklonu. :)
Sa svežom slaninicom ili onako da je pečena zajedno s krompirom?
Ja preferiram iz rerne da bude suvlji krompir, ali reš, pa onda slaninica obaška, plus obavezno sir i tona belog luka!
Slaninicu unutra.
Najbolji je krompir ispod peke, fino nasjeckaš luka, krompira, neko meso, može i slanine komad, ubaciš začina, mast, pustiš da se dooobro zapeče. Dodaš papriku po želji.
Topi se u ustima koliko je dobro.
Ma jok, ovo je bilo u popularnim, dok su popularne bile naslovna i eto skora, nije to zanimljivo za naslov.
ne lupaj, kaunt, nisi ti ovde merodavan da procenjuješ. ja da se pitam, ovo bi bilo na prvoj strani naslovne mesec dva ( tako je sad po novom).
Meni se ne dopada. Pročitao sam je s naporom.
Izgleda da sam neosetljiv na "vrhunska književna sredstva", pa ih nisam ni prepoznao.
odlična
ovo bre književnos' CZ