Ovo ili nešto slično izgovaramo kad uđemo u neki butik i odmah vidimo da je roba ili skupa ili sranje, ili skupo sranje. Prodavačice koje su samo par trenutaka ranije izgledale spremne da nas napadnu "Ovo će vam super stajati" artiljerijom nailaze na tvrd zid i vraćaju se ka kasi. Odatle nam govorom tela i pogledom poručuju da smo persona non grata na njihovoj teritoriji.
-Ćao, izvolite!
-Samo razgledam...
-...
Још ако затражимо да нешто боље погледамо па морају да нам донесу или распакују, тада постаје опасно...
Samo pružiš ruku i ona skače i ponavlja "Izvolite...mogu da vam pomognem..."
Znam za događaj iz doba postojanja RK Beograđanka : deca bez roditelja su dobila novac koji su mogla da potroše samo u toj gnusnoj robnoj kući.
Prodavačice su stajale i blenule (iako su bile obaveštene o broju i uzrastu dece, o svsi posete i njihovoj "upućenosti"). Ta deca nikada (ili veoma retko) nisu kupovala i trebala im je pomoć. Krave su stajale, oni su, kupovali tesno, preveliko....one su i dalje bile po strani....
dobro je +