Ovo ili nešto slično izgovaramo kad uđemo u neki butik i odmah vidimo da je roba ili skupa ili sranje, ili skupo sranje. Prodavačice koje su samo par trenutaka ranije izgledale spremne da nas napadnu "Ovo će vam super stajati" artiljerijom nailaze na tvrd zid i vraćaju se ka kasi. Odatle nam govorom tela i pogledom poručuju da smo persona non grata na njihovoj teritoriji.
-Ćao, izvolite!
-Samo razgledam...
-...
Odgovor na pitanje prodavca "šta ti treba" kad nemaš para, a želeo bi nešto da kupiš.
Detence ulazi u skromnu prodavnicu igračaka na periferiji grada. Predveče, atmosfera tiha, mirna. Prodavačica se trza iz stanja duboke zamišljenosti sa pola ispušene cigarete na bučno zatvaranje vrata. Onako namrgođena traži očima budalu koja je sad prekinula, ali kad je videla lice devetogodišnje devojčice, raznežila se i pitala je:
- Dete, šta ti treba?
Na to devojčica ništa, razmišlja šta da kaže kao izgovor da malo pogleda igračke koje baš sada izgledaju fenomenalno, iako su to samo nekvalitetne kineske tvorevine. A pare, pare će imati, sutra valjda. Utom se seti:
- Ma samo razgledam.
I tako polako prilazi lutki koju je već nedeljama planirala da kupi, gleda je, a rado bi je uzela.
Najčešći oblik kupovine.
A:"Halo, Top-Šop izvolite!"
B:"Ništa, ništa samo razgledam!"
