Još jedna u nizu "kafanskih" uzrečica na našim prostorima. Naime, uvek izgovarana od strane lokalnog svadbarskog pevača, a na zahtev pijanog poručioca pesme. Uglavnom se ubacuje pred sam početak pesme i u pauzama između refrena. Poručioc obavezno ostaje anoniman, tako da stekne efekat da se pesma izvodi isključivo za njegovu dušu.

... A ona zna koja je ta!
Ovako se na ispraćajima najavljuje pesma za vojnika kome (eto) ženska nije tu da ga isprati. Pošto ga je malo blam da prizna da ide u vojsku a da ne ostavlja ''voljenu ljubu'' da ga čeka on se ogradjuje od podlih sumnjivaca i ovako im poručuje da dotična itekako postoji (pa makar samo u srcu) ali ne moraju svi da znaju njen identitet; zna on i to je dovoljno!