Veoma podmukao pokušaj obmane, u težnji da se zamažu nekom (ili svima, računajući i sebe) oči o pravim sranjima duha, osoba koja se javno samokritikuje će često istaći neku svoju tako malo izopačenost, neku čak simpatičnu sklonost ka glupostima, ili pak, kod većih stručnjaka, neku manu koja je navodno posledično povezana sa izuzetno uzvišenom vrlinom i to na takav način da će se zaključak prosto sam nametati.
- Jao ja sam tako stisnuta u društvu, nikad ne mogu da se opustim, sve mi smeta, nadrkana sam, baš sam grozna, užasno sam kritična, stalno nešto mozgam i kontempliram, ali ne mogu protiv toga, mozak mi prosto neprestano piči. Stvarno sam kreten
- da znaš!
Potpuna iskrenost prema samom sebi.
Znači, poslednjih pola sata imam tako gadne gasove, da razmišljam kako da se distanciram od samog sebe i pošaljem svoju astralnu projekciju negde daleko gde vazduh nije toliko zagađen.
