- Kako je tužna moja sudbina! Ne znam što sam upisivala ovaj fakultet! Kad dođem kući s posla, nemam gde da učim, znaš da živim sa kevom, ćaletom i dve sestre u jednosobnom stanu, a ćele redovno pijan drži neke govore... Ne znam kako i gde da spremam ove ispite...
- Hm... jeste to nezgodno... Pa jel' možeš da ostaneš u kancelariji posle posla, tamo da učiš, kad svi odu, mir, tišina...?
- Pa mogu, ali ne mogu ... Tamo mi je nekako atmosfera turobna, mali mi je sto, ne bih imala gde knjige lepo da stavim...
- Hm... a da odeš u studentsku biblioteku?
- Pa ne nogu pravo s posla u biblioteku, moram da odem kući i istuširam se, presvučem se... ne mogu da stignem...
- Pa hoćeš kod mene da učiš? Imam sobu viška od kako se ćale iselio, možeš opušteno kod mene!
- Jao, ma ne mogu ni to, bilo bi mi neprijatno, neću da smetam...
- Ma bre ne smetaš!
- Ma ne, ne mogu... jao šta ću da radim, zašto je moj život toliko težak!?
- ?! ... Ma crkni, boli me dupe....

(nedelja, blizu 4 ujutro):
Okej, da vidimo: Organajzer;
Select; dooobro,
Alarm; yes; nju alarm,
kad ono moram, da, 6:30
OK
"Time until next alarm: 3 hours, 28 min."
O Bože pomozi mi...