ili samostalna. Onaj koji ima sopstveni život, ne zavisi od drugih.
Odličan primer je posuda sa hranom koja stoji u frižideru toliko dugo da već ima svoj sopstveni život, da ne smeš ni da pomisliš da je otvoriš i vidiš šta je u njoj. Živi potpuno nezavisno i neometano.
Završio si faks u roku sa najboljim prosekom. Našao si odlično plaćen posao, i to ne preko veze. I tada je prvo mamino zvocanje prelilo čašu.
Odmah nalaziš stan za 170 evra na drugom kraju grada i dižeš sitan kredit da ga opremiš. Sat i po guglaš kako se pere veš u mašini jer ne želiš da pitaš majku. Pobogu, ti si samostalan. Ali radi i inat, znaš da ona samo čeka kada ceš da zoveš u pomoć.
U početku spremaš samo pice, sendviče i testeninu za has jer ne znaš ništa drugo. Jutjubuješ Džejmija Olivera da naučiš još neki has da spremiš. Nećeš se ti baktati oko pasulja i boranije, dosta je bilo. Ješćeš fina jela jer tako si u mogućnosti. Samostalan si.
Muvaš i privodiš ribe svaki vikend. Svaki put neka nova. Kako je to super. Ne treba ti veza. Šta će ti devojka da ti bude obaveza i da počnu planovi da ti zavise od nje? To više ne bi bila samostalnost. I još posle nekog vremena da ti se nagajbi na stan!? Pa nećeš da se ženiš još. Hoćeš da živiš sada, dok možeš.
Zoveš društvo svako veče da dolaze kod tebe na bleju. Međutim, mnogi rade ili još uvek studiraju. Teško nalaze vremena da se cimaju preko grada do tebe ili kafića. Vremenom se izdvajaš iz društva. Ali šta će ti oni. Možeš vala sam da izađeš, upoznaš nove ljude. I da ostaneš koliko hoćeš! Jer si samostalan.
Odbijaš da ideš kući na ručak kada te porodica pozove. Insistiraš da oni dolaze kod tebe. Ali stari su roditelji, daleko im je svaki put da putuju sat i po do tebe i još toliko nazad. Sve te ređe zovu, a ti nikako da pozoveš prvi. Što bi i zvao kada su te već par puta ispalili. Imaš ti na druge stvari da trošiš vreme. Samostalan si.
Razboleo si se. Lekar ti je prepisao lekove i rekao da ležiš dan-dva. Obična prehlada. Niko te nije zvao da vidi kako si. Nisi im ni javio, ali ti i dalje smeta to. Ma šta će ti svi oni!? Nije velika prehlada. Imaš sve što ti treba. Možeš sam da se izlečiš. Da je ozbiljno, morao bi u bolnicu. Samostalan si. Misliš se: ,,Ma, prespavaću ovo!''
Budiš se moraš da ideš u vece ali ti je teško da ustaneš iz kreveta nema devojke da ti pripomogne nešto te guši pokušavaš jače padaš sa kreveta promuklo se dereš ali nije tu majka da čuje svoje dete oca da te preveze do bolnice hoćeš da ih pozoveš ne možeš telefon da dohvatiš ne možeš ne možeš ne
Stvarno se budiš, a onda ti konačno dolazi iz dupeta u glavu...
Ne. Ti nisi samostalan. Ti si sam.
Ono cime moja mama zeli da se bavim u zivotu.
mama: Sta ce biti od tebe?
ja: Bice nesto.
mama: Ocu da budes samostalan.
