To je ono što vas dočeka kad dođete kod nekog sa kim se znate sto godina. Toliko godina bliskosti, zajedničkog odrastanja, gluposti koje ste pravili, zajedno u zabavi i dosadi, svađama i mirenjima, sporazumima i nesporazumima, pa neće valjda još i da vas služi kad mu uđete u kuću. Koliko vam je samo puta rečeno da se osećate kao da ste u svojoj.
ja, ulazim kod druga na gajbu: E, 'de si, šta ima? E, daj mi molim te čašu vode, crko' od vrućine napolju!
drug sedi za kompom u svojoj sobi: Majketi, bre, uzmi sama, da nešto završim.
ja: Ok, gde su čiste čaše?
drug: Pa nema, operi, eto ti tu tečnost za sudove.
ja: Daj, živiš u svinjcu, navućićeš ovde neku zarazu!
drug: Ma, ti ko da vidiš to prvi put. Imaš hladnu u frizu. E, aj kad si već tu, donesi i meni taj sok, taj tu, vidiš na prvoj polici, baš je užasna vrućina.
Masturbacija.
Ne, nije ni samoposluga, a kamo li "C" ili ne daj bože "Maksi" market.
Reč je o narednom evolutivnom stupnju "Mordora", slobodi, koju su današnji penzioneri, a pre 50 godina progresivna omladina, osvojili. To je sloboda da im brkata prodavačica ne uvaljuje kratkotrajno mleko od prekjuče, trulo voće i povrće, već da mogu da razgledaju sami.
Onog trenutka kada je svako mogao sam da izabere šta uzima, brkata prodavačica je morala da skrasi svoja iživljavanja na pokušaje da utaji kusur za kasom.
A: Oh, dobar dan, komšinice Slavice! Pa, otkada Vi to uzimate Subotičko mleko?
S: Otkad sam otkrila da uvaljuješ Lozničko od pre nedelju dana, ološu ljudski! Sreća moja da je ovaj tvoj ćumez sada pretvoren u samouslugu, inače bi mi familiju pobila...
