Kada se prevrćeš po krevetu i češući se na hiljadu i jedno mesto, obliven znojem, što od vrućine, što od nervoze, budan sanjaš život bez komaraca i ostalih gamadi.
A negde, na nekoliko centimetara od svoje glave, čuješ melodiju zunzare.
Pusta mašta kako ćeš, ako već ovog nisi, sledećeg leta sigurno ići na more.
- Odmakni se malo, šta si se zalepila za mene, mokar sam kao čep.
- Ufff jeste pretoplo, ne mogu da zaspim na ovih plus 40.
- E videćeš ti sledećeg leta u ovo vreme, neće Paja više da se kuva u Beogradu, a-a, ima da štekam za more, pa makar 'leba ne imao!
- Okani se tih pustih snova, evo već osmo leto ista priča. Pusta mašta sere svašta. Ćuti i spavaj.
- Eeee sirotinjo i Bogu si teška. Ajd laku noć.
Istočni vetar rashlađuje sobu donoseći miris jasmina i mora kroz otvoren prozor. Satenski čaršavi miluju tvoju kožu dok ih sa tebe povlači žena iz mašte voljna da ti ispuni sve želje. Svetlost sveća treperi na sitnim kapima znoja kojima su joj pokrivene obrve dok te ispod oka posmatra udaljavajući svoje lice od tvog i usnama prelazi preko tvojih grudi i izvajanih stomačnih mišića. I pored toplote koju osećaš koža ti je naježena od titraja strasti kojima si izložen. Zatvaraš oči formirajući bezglasan uzdah...
A kad se probudiš i uvučeš stomak imaš isključenu klimu, platnene čaršave natopljene znojem i belu fleku na prednjoj strani gaća.
