Ime koji je nekad 'krasilo' ciganskog konja. Mršava, ispijena, neuhranjena, fizički i psihički iscrpljena životinja (a kako i ne bi) koja je svojevremno radila i po 20 sati bez prestanka, prelazila put od Maribora do Peći za svega tri dana vukući u prepunim kolima svog gazdu sa sedmočlanom porodicom i sve njihove stvari i predmete gotovo bez odmora, skoro pa 24/7. Konj, kobila koja sticajem okolnosti ne liči ič na pomenutu plemenitu životinju. Mazga je pastuv, reklamni primerak svoje rase u odnosu na saragu. Dno dna, ali ipak ne svojom krivicom...
- Brate, ja ne znam šta ti bi sinoć pa da se smuvaš s onom Dacom. Kapiram ja zagorelost i te munje, ali jebote...
- Što, šta joj fali? Jes' da je građena ko armatura za nastrešnicu i da je pirgava i po stomaku, al' ono, dok puši, odmah navoj urezuje hehe.
- Saraga joj nije ravna brate, znaš?
- E, mojne se vređamo sad. Nisam ti ništa rekao za onu tvoju kobilu onda, sećaš se?
- E, 'ajde nećemo više o tome, važi?
- Kul.
fino pisanije ++