Ako je klasičan šator ideal jednog ortodoksnog meštanina kada je izbor lokacije za svadbu u pitanju, onda je hardver iz naslova nedosanjani vlažni san istog...uz, razume se, onu tradicionalnu brojku od nekoliko mrtvih&ranjenih bez kojih se jednoj nebeskoj svadbi, realno, i ne može nadenuti taj epitet.
Šator jebeni. Pa još na sprat. Sa ne jednim već dva erkondišna tajvanske proizvodnje. Sa dve svadbene torte, dve pevaljke i dva benda sa rečju "bend" u imenu, dva kuma i starojka, dve pijane tetke, sa dvojicom šefova sala, dva oblaka duvanskog dima i dva kola. I vatrogasnim merdevinama na sredini, da povežu veselje. Kako li bi sve to izgledalo da postoji, hmm?
- Pa šta bi, Mitre, aman, toliko mrtvih na svadbi nije bilo ni onomad kad se ženio mesarev mali pa mu tata služio svatove prasetinom što je 10 dana stajala van hladnjaka?!
- A jebiga, moj inspektore, 'teo sam k'o čovek da proslavim ćerkinu udaju pa sam naručio iz Nemačke onaj dvospratni šator da mi dovezu...al' jebiga - u svoj onoj gunguli zaboravim deda Milojka da smestim na gornji sprat. A on čovek voli da pucaaaa, pa da ga jebeš!
To bi bio cist luksuz za prvomajski uranak. Naravno ako ima i furunu.
+