Sedam sekundi

Према неким шатро истраживањима периодa помишљања на секс код просечног мужјака. Заиста тешко за поверовати, јер испада да малтене у свакој менталној реченици треба да заступиш неко парење. Добро, некад је то неминовно, на пример кад сисата келнерица спушта кафу на снизак сточић, па две заробљене једре сфере заосцилују размењујући импулс и логично да замислиш како ти бобан изиграва унпрофорца међу њима, аксијалним кретањем попуњавајући јаз између супростављених белутака. Или кад ти се млађана онижа гузата фризерка припије у покушају да маказама дохвати плави чуперак, па кренеш да се знојиш и замишљаш како ослобађаш руке испод плахте и снажним волејем подухваташ располућену мега-брескву. Добро то, то је друго, исфорсирано, Павловљев рефлекс који је хардкодиран испод свих оних ид, его, суперего слојева.

Него, после толико година еволуције, мајка му стара, ваљда је човек надрастао мајмуна који само шамара мајмуна? Такорећи ауторефлексивно метамајмунише. Има тих озбиљних ствари, интелектуалних, које стамено левитирају изнад просте телесне интеракције! На пример, архитектура. Пројектујеш лепо зграду тржног центра, модерног дизајна, па предвиђаш лепо места за паркинг, па у приземљу супермаркет… Хе, сад се сетих кад је пре неки дан извесна глупача отворила нагло флашу киселе воде, па је испрскало по мајици, видело се све испод. А још на одељењу за деликатес, мислим се: “Е, најбоље су те мало приглупе, а тело ко авион, оне би…” Уф, шта оно би? А да, озбиљне делатности. Ево пилот. Зависе бре стотине људи о њему, не сме тај да се зеза. Мада, опет, капирам, када укључи аутопилота, ‘ладно може да се шетка. И где уопште нестају стјуардесе оно мало пре него што крену са служењем освежења? Турбуленције можда и нису турбуленције, него… Хм..

Углавном, оно што тврдим је да претерују ти научници много, сад они па знају на колико секунди шта. Боље би им било да му га мало дају по неким другим експериментима, ако ме разумете.